Nivo komfora mačke u okruženju je suštinski povezan sa njenim fizičkim i emocionalnim zdravljem, kao i sa njenim ponašanjem. Da biste mogli da obratite pažnju na neke fundamentalne potrebe, morate da imate osnovno znanje o potrebama mačke kad je u pitanju njeno okruženje.

Potrebe u okruženju: Obraćanje pažnje na potrebe u okruženju mačaka je esencijalno (ne opcionalno) ukoliko želimo da dobrobit mačke bude optimalna. Te potrebe se ne odnose samo na fizičko okruženje (unutrašnje ili spoljašnje; kod kuće ili kod veterinara), već i na socijalnu interakciju, uključujući reakciju na ljudski kontakt.

5 osnovnih stubova: Autori izdvajaju 5 osnovnih koncepata koji se tiču ovog problema i obezbeđuju zdravo felinološko okruženje. Ukoliko razumeju ove principe i jedinstvene potrebe mačke, veterinari, vlasnici mačaka i negovatelji moći će da utiču na smanjenje stresa, poremećaja prouzrokovanih stresom i nepoželjnog ponašanja kod mačaka. Ove preporuke se odnose na sve mačke kućne ljubimce, bez obzira na njihov način života.  

Zašto „potrebe“ u okruženju?

Veterinari imaju privilegiju i odgovornost da poboljšaju zdravlje i dobrobit mačaka. Uz pomoć svog osoblja, oni treba da savetuju svoje klijente, ne samo kad je u pitanju medicina i preventivna zdravstvena nega, nego i potrebe mačaka. Nekoliko bolesti i nepoželjno ponašanje povezuju se sa stresnim situacijama u okruženju. Ukoliko se mački obezbedi prikladno okruženje, kako kod kuće, tako i u veterinarskoj ambulanti, ovi problemi mogu da se spreče i reše.

Termini „obogaćeno okruženje“ i „modifikacija okruženja“ često se koriste u literaturi koja se bavi promenom okruženja u skladu sa potrebama mačke. Ovi termini se neće ovde koristiti, jer je fokus na samim potrebama.

Te potrebe se ne odnose samo na fizičko okruženje (unutrašnje ili spoljašnje; kod kuće ili kod veterinara), već i na socijalnu interakciju, uključujući reakciju na ljudski kontakt. Mnogi veterinari nisu dobili odgovarajuću edukaciju iz ove oblasti jer je ona relativno nova. Prepoznavanje važnosti i koristi često nije intuitivno, a mačke ne pokazuju otvoreno znake stresa i anksioznosti. Istraživanja su pokazala da i stoičke mačke mogu da imaju povećan nivo kateholamina i drugih hormona stresa.

Na potrebe mačke u okruženju se često obrati pažnja tek kad mačka otvoreno pokaže znake negativnog ponašanja koje se označava kao loše, neprikladno ili agresivno. Tek tada, većina vlasnika i veterinara shvata da je potrebna pomoć. Da bi se izbegli stresori prouzrokovani okruženjem koji mogu da dovedu do nepoželjnog ponašanja i medicinskih posledica, treba proaktivno da se radi na potrebama mačke od malih nogu i da se dosledno rešavaju problemi na koje se naiđe. Veterinari mogu da pomognu tako što će proceniti potrebe pacijenta i pomoći vlasniku da razvije strategiju. Korišćenjem strategija koje se ovde spominju, mačka će biti srećnija, vlasnik zadovoljniji a odnos veterinar-klijent-pacijent jači.

Razumevanje potreba i ponašanja mačke

Razumevanje ponašanja koje je povezano sa potrebama mačke u okruženju  omogućava veterinaru da poboljša njeno zdravlje i kvalitet života. Ukoliko se ove potrebe ne protumače na pravi način, može doći do toga da mačke ne mogu da izraze svoje prirodno ponašanje. Kod nekih mačaka ovo može da rezultira stresom, nepoželjnim ponašanjem, bolestima a sve to utiče na odnos vlasnika i mačke. Negativno ponašanje je posebno problematično i ono je glavni uzork napuštanja ljubimca i eutanazije.

Mačke ljubimci su zadržale mnoge odlike ponašanja svog divljeg pretka, Felis lybica, Afričke divlje mačke. Odnos između čoveka i mačke počeo je da se razvija pre 10,000 godina kao međusobno koristan. Mačke su lovile glodare koji su uništavali useve, samim tim im je bila obezbeđena hrana a i štitile su useve. Ovakav odnos čoveka i mačke nije zahtevao modifikaciju njenog prirodnog ponašanja.

Lovac - samotnjak

Većina felinološkog ponašanja i interakcije je dizajnirano tako da omogući mački da lovi bezbedno i da se štiti. Kao lovci – samotnjaci, mačke mogu da pojedu između 10 i 20 malih životinja dnevno. Smatra se da je čak polovina lovačkih ciklusa mačke neuspešna. Izbegavanje pretnje je kritično za lovce - samotnjake. Mačke preferiraju poznatu teritoriju na kojoj su svesne svog fizičkog i socijalnog okruženja. Ovaj osećaj kontrole čini da se mačka oseća ugodnije i smanjuje stres. Predvidivost, familijarnost i rutina poboljšavaju sposobnost prilagođavanja kod mačke. Mačke imaju veoma izraženu „bori se ili beži“ reakciju (fight-or-flight) i to je jedna vrsta odbrambenog mehanizma koji se javlja kao reakcija na strah. Ukoliko su mačke prinuđene da napuste poznatu teritoriju (npr. poseta veterinaru ili selidba) ili ako moguća pretnja (npr. nova mačka) uđe na teritoriju, mačke reaguju tako što se kriju ili beže. Tuča se dešava samo ukoliko bežanje nije moguće. Skrivanje je ponašanje koje mačke ispoljavaju kao reakciju na stresnu situaciju ili kada žele da izbegnu interakciju sa drugim mačkama, životinjama i ljudima. Ukoliko se prepoznaju i ispoštuju suptilnije reakcije na strah, može da se spreči eskalacija stresnog ponašanja i potencijalne povrede.

Još jedan odbrambeni mehanizam je skrivanje spoljašnjih znakova slabosti, bola ili bolesti. Nažalost, ovo važno ponašanje često dovodi do toga da ljudi ne prepoznaju bolest na vreme i dovodi do pogrešnog utiska da su mačke nezavisne i da im ne treba redovna medicinska nega. Edukacija klijenata o važnosti preventivne nege, rane intervencije i ranog prepoznavanja ponašanja koje se vezuje za neku bolest, poboljšaće zdravlje i dobrobit mačke.

Socijalna struktura kod mačaka

Mačke kao vrsta imaju fleksibilan socijalni sistem. Mogu da žive same ili u grupi, ukoliko postoji dovoljno resursa. Ukoliko postoji dovoljno hrane, ženke koje su najčešće u srodstvu, mogu da žive u kolonijama i kolaborativno odgajaju mačiće. Teritorija mužjaka je generalno veća jer im je tako omogućeno više resursa i mogućnost da žive van kolonije.

Mačke preferiraju da žive u kolonijama sa mačkama sa kojima su u srodstvu. One pokazuju sklonosti tako što se međusobno čiste i maze. One se odmaraju i spavaju zajedno, a ponekad se i igraju. Mačke preferiraju da se maze po glavi, obrazima i bradi više nego po stomaku i drugim delovima tela, što može da dovede do agresivnog ponašanja. Ove facijalne regije se koriste i u mirisnoj i u taktilnoj komunikaciji među mačkama a i kad je u pitanju komunikacija sa ljudima, one proizvode najpozitivnije reakcije. Generalno, mačke će se očešati o svog negovatelja ili neku drugu osobu da bi ostavile svoj miris i kao znak familijarnosti. Mnoge mačke se ne snalaze u smeštaju sa više mačaka, ukoliko im potrebe nisu ispunjene. Međutim, ovo najčešće prolazi neprimetno osim ukoliko se ne tuku, pokazuju problematično ponašanje ili se razbole. Ljudi često pretpostavljaju da se mačke vole ukoliko spavaju ili jedu zajedno, ali one su često prinuđene na to jer se npr. hrane u istoj prostoriji. Mnoge mačke koje žive u grupi nauče da dele zajednička mesta za odmaranje ili hranjenje, tako što ih posećuju u različito vreme. U ovom slučaju, resursi treba da se stave na više mesta, tako će mačke imati lakši pristup i osećaj kontrole. U resurse spadaju hrana, voda, toaleti, mesta za odmaranje i spavanje (horizontalna i vertikalna). Pristup izdignutim mestima omogućava mački vertikalni prostor i osmatranje svog okruženja. Ukoliko se svi resursi stave na različita mesta, mačke se neće toliko viđati i tako će se minimalizovati takmičenje, maltretiranje i stres.

Mačke ne prihvataju lako pridošlice i veoma često su agresivne prema strancima. Ukoliko se nepoznata mačka uklopi i postane poznata, ona može tokom vremena da se integriše u grupu. Taj proces upoznavanja nepoznate mačke treba da bude postepen. Ukoliko se domaće mačke osećaju nesigurno i nemaju osećaj kontrole, doći će do sukoba sa pridošlicom. Mačkama koje žive u grupi treba da se obezbedi više izbora kad su u pitanju mesta za skrivanje, hranjenje, eliminaciju jer se tako smanjuje strah i dobija se osećaj kontrole. Odrasle mačke lakše prihvataju mačiće. Mačke će se češće maziti sa srodnom mačkom. Preporučuje se da, ako želite više mačaka, udomite mačke koje su u srodstvu.

Najkritičnije doba kad je u pitanju socijalizacija mačića sa ljudima je od druge do sedme nedelje života i taj period potencijalno utiče na razvoj. Mačići koji tokom ovog perioda imaju pozitivno iskustvo mogu bolje da se izbore sa stresom, pokazuju manji strah i brže uče.

Čula i komunikacija

Mačija osetljiva čula im omogućavaju da budu uspešni lovci, da prepoznaju familijarne životinje i teritoriju i da se zaštite od nepoznatih pretnji. Mačka je u stanju da čuje ultrasonične zvuke koje ispuštaju glodari i to im pomaže da lociraju plen. Ta auditorna oštrina im takođe pomaže da identifikuju zvukove potencijalne opasnosti. Glasni i nepoznati zvuci kod kuće ili u veterinarskoj ambulanti mogu da izazovu strah. Njihovo odlično čulo mirisa im omogućava da detektuju hemijske i olfaktorne signale koje je ostavila neka druga mačka. Poseta veterinaru može da bude manje stresna ukoliko vlasnik ponese od kuće neki predmet gde je mačka ostavila svoj miris, kao što je njena prostirka. Takođe, upotreba veštačkog mačijeg feromona može da bude od pomoći.

Većina komunikacije među mačkama je dizajnirana tako da sprečava sukobe oko hrane i teritorije i aktivne tuče. Mačke kominiciraju putem obeležavanja i stava. Obeležavanje je prirodno ponašanje i uključuje grebanje, očešavanje o predmete, prskanje urinom ili eliminaciju izmeta. Najčešće se javlja u grupnom smeštaju. Ukoliko sterilisana mačka neprikladno urinira u smeštaju, to može da bude pokazatelj stresa u okruženju. Stav mačke se ogleda u držanju njene glave, repa i tela. Facijalni stav koji uključuje uši, oči i brkove je neposredniji od stava tela i repa. Tako što će prepoznati stav i vokalizaciju mačke, vlasnici će sprečiti sukobe među mačkama u ranoj fazi.

5 stubova zdravog okruženja mačke

• Omogućiti siguran smeštaj.
• Omogućiti više odvojenih resursa: hrana, voda, toaleti, mesta za grebanje, igranje, odmaranje i spavanje.
• Omogućiti priliku za igranje i predatorsko ponašanje.
• Omogućiti pozitivnu, redovnu i predvidivu socijalnu „čovek-mačka“ interakciju.
• Omogućiti okruženje koje poštuje važnost mačijeg čula mirisa.

Prvi stub – Omogućiti siguran smeštaj

Opis

Za mačku, sigurno mesto mora da bude privatno i obezbeđeno, često izdignuto. Ove karakteristike daju mački osećaj izolacije i izdvojenosti. Sigurno mesto je ono gde mačka može da se povuče i gde se oseća zaštićeno. Ako mačka ne vidi potencijalnu pretnju ona se oseća sigurnije, iako možda nije celo telo zaštićeno. Kada je mačka opuštena, to mesto može da služi za odmaranje i spavanje.

Metode

Omogućiti individualna mesta za sakrivanje.

Kartonske kutije, transporteri

• Kartonska kutija postavljena na stranu, tako da omogućava lak ulazak i krov, predstavlja sigurno mesto od pretnji.
• Mesto za sedenje na krovu kutije omogući će mački da se oseća sigurno.
• Transpotrer je sigurno, portabilno mesto čiji je miris mački poznat; izbegavajte transportere koji ne omogućavaju mački da se sakrije (npr. otvoreni žičani kavez) ili stavite prekrivač preko dela transportera da se sakrivanje omogući.
• Da bi mački omogućili poznat miris, koristite njenu prostirku ili odeću osobe poznatog mirisa.
• Veterinar može da pregleda mačku i dok je ona u rastavljenom transporteru.

Mesta za odmaranje/spavanje i police

• Mesto za odmaranje/spavanje mora da bude dovoljno široko i dugačko, tako da mačka može da se protegne.
• Udubljenje u obliku ležaljke na sredini tog mesta omogući će mački da se oseća sakriveno.

Ostalo

• Na pojedincu je da odluči da li će mačka sve vreme da bude unutra, da li će je puštati napolje ili će iskombinovati ova dva. Na tu odluku često utiču verovanja koja postoje u toj zemlji, lokalni propisi i sigurnost lokacije.
• Ukoliko je moguće, ljubimci treba da imaju siguran pristup spoljašnosti, što je njihovo prirodno okruženje. Ograničen pristup izlasku, zaštitiće mačku od povreda, drugih predatora, dok mačke koje su puštene slobodno da šetaju mogu da se zaraze nekom bolešću. Šetanje na povodcu je još jedna sigurna opcija ukoliko se mačka navikne na vreme. Povodac treba da bude fleksibilan da bi mačka mogla da bira gde želi da ide.
• U smeštaju sa više mačaka, sigurno mesto treba da ima više od jednog ulaza da ga jedna mačka ne bi blokirala i time onemogućila pristup drugima.
• U smeštaju treba da bude onoliko sigurnih mesta, koliko ima mačaka.
• Ta mesta treba da budu raspoređena u različitim delovima smeštaja.
• Za mačiće i starije mačke, koji imaju ograničenu pokretljivost, kutije, mesta za odmaranje i police treba da budu postavljene niže ili mora da postoji neka vrsta rampe do tih mesta.
• Transporter je sigurno mesto koje treba da se koristi kada se mačka transportuje ili menja okruženje.
• U veterinarskim ambulantama, mačke i psi treba da budu u odvojenim prostorijama da bi se smanjio strah i stres.
• Sigurno mesto u veterinarskim ambulantama treba da bude konstruisano tako da bude lako za čišćenje i dezinfekciju (npr. plastični transporteri, police od laminata) ili treba da budu za jednokratnu upotrebu (kartonske kutije).
• Sigurno mesto u veterinarskim ambulantama mora da bude konstruisano tako da omogućava posmatranje mačke. Ovo je posebno bitno za nove mačke i one koje se oporavljaju.

Obrazloženje

Iako mačke mogu da žive same ili u grupi, one love same. Rizik od povrede predstavlja ozbiljnu pretnju. Kao rezultat toga, mačke preferiraju izbegavanje više nego suprotstavljanje. Sigurno mesto omogućava mački da se povuče iz situacija koje joj predstavljaju pretnju ili su nepoznate. U tom trenutku sva čula su mobilisana i detektuju pretnju koja može da bude u obliku glasnih zvukova, nepoznatih predmeta ili nepoznate životinje. Nivo osetljivosti na pretnju zavisi od individualne mačke. Ukoliko ima opciju da se povuče, mačka je u stanju da povrati kontrolu nad okruženjem.

Drugi stub - Omogućiti više odvojenih resursa

Opis

Osnovni resursi su hrana, voda, toaleti, mesta za grebanje, igranje i odmaranje/spavanje. Ovi ključni resursi moraju da budu dostupni na više mesta, da bi mačke koje žive u grupi imale odvojen pristup ili da bi mačke koje žive same imale više izbora. Svaki resurs treba da se postavi odvojeno od ostalih resursa.

Metode

Svaki resurs - toaleti, činije za vodu i hranu, mesta za igranje, grebanje, odmaranje/spavanje - treba da ima svoju lokaciju, da fizički bude odvojen od ostalih resursa. Time se povećava teritorija mačke. Za svaki resurs, mačka treba da ima više izbora; na primer, najmanje dva mesta za odmaranje, dva mesta za hranjenje, dva mesta za pijenje vode, dva toaleta. Hrana i voda treba da stoje na različitim mestima. Ukoliko se mački omogući individualno mesto za hranjenje, sprečiće se stres koji se povezuje sa takmičenjem za hranom.

Ostalo

• Ključni resursi takođe treba da budu postavljeni i spolja (ako mačka izlazi), gde god je to moguće.
• Što se tiče vode, to mogu da budu fontane ili posude u kojima se sakuplja kišnica.
• Toalet mora da bude od materijala koji se lako grabulja kao što je pesak; ova mesta treba da budu tiha i privatna.
• Mesta za grebanje treba da budu u obliku stabla ili drvenog stuba prekrivenog sisal kanapom.
• Da bi se smanjio rizik od bolesti ili pretnje, hrana ne sme da stoji napolju tako da i druge životinje imaju pristup.
• Mesta za odmaranje koja se nalaze unutra, treba da budu postavljena tako da mačka ima pregled dešavanja spolja.
• Prostor između toaleta i drugih resursa treba da bude poveći.
• U smeštaju sa više mačaka, ona može da bude deo grupe ili samotnjak. U istom smeštaju može da živi nekoliko socijalnih grupa. U svakom slučaju, treba da postoji dovoljno resursa i da budu odvojeni.
• Svaka mačka u smeštaju treba da ima posebno mesto za hranjenje.
• Svaka grupa treba da ima različite resurse tako da ne moraju da dele pristup sa mačkama iz drugih grupa.

  
  Indikatori koji pokazuju da mačke pripadaju istoj socijalnoj grupi:

  • Međusobno trljanje glava ili tela;
  • Uvrtanje repova;
  • Odmaranje ili spavanje uz fizički kontakt ili blizu jedna druge;
  • Međusobno igranje;
  • Međusobno čišćenje.
• Veterinarski kavezi treba da budu dovoljno veliki da se u njih smeste svi resursi i da postoji dovoljno prostora između njih.
• Mogu da se koriste dupli kavezi ili kavezi za pse.
• U veterinarskim ambulantama, mačke i psi treba da budu u odvojenim prostorijama da bi se smanjio strah i stres.
• Idealno bi bilo kad bi kavezi bili postavljeni tako da mačke ne mogu da se vide, ukoliko je to nije moguće, onda ostaje mogućnost korišćenja neke vrste prekrivača.
• Kavezi treba da budu postavljeni na izdignuta mesta.

Obrazloženje

Pošto su mačke lovci-samotnjaci, one moraju da imaju slobodan pristup ključnim resursima. Ne smeju da postoje izazovi od strane drugih mačaka ili potencijalnih pretnji. Pored toga što se izbegava takmičenje, time što se resursi odvajaju, smanjuje se rizik od stresa i bolesti izazvanih stresom. To  takođe zadovoljava prirodnu potrebu mačke za istraživanjem i vežbanjem.

Treći stub - Omogućiti priliku za igranje i predatorsko ponašanje

Opis

Mačke treba da se upuštaju u pseudo-predatorske aktivnosti i treba da im se omogući prirodno ponašanje prilikom hranjenja. Ovo može da se postigne pomoću igračaka, interakcijom sa vlasnikom koja je bazirana na igri, uz pomoć drugih, socijalno kompatibilnih mačaka ili pomoću raznih uređaja za hranjenje koji zahtevaju da mačka akitvno dođe do hrane.

Metode

Mački treba da se dozvoli da izrazi što je više moguće aspekata predatorske aktivnosti, uz pomoć igre i aktivnog hranjenja.

     Korišćenje hrane u cilju imitiranja predatorskog ponašanja:

• Sakrivati hranu na više lokacija.
• Rasprostrati suvu hranu (granulice) ili ih bacati tako da ih mačka juri.
• Omogućiti hranilice-mozgalice, ručno napravljene ili kupiti vremenske hranilice da bi mačka dobijala male ali frekventne obroke.

     Koršćenje igre u cilju vežbanja i imitiranja predatorskog ponašanja:

• Koristiti štapove sa kanapom na čijem kraju se nalazi perce ili krzno da bi se simulirao plen.
• Pustiti mačku da uhvati plen da bi se simulirao ulov.
• Nagraditi mačku poslasticom posle koje sledi igranje ili interakcija sa vlasnikom.
• Koristiti igračke sa kojima mačka može da manipuliše, šapama ili ustima, ili one koje sadrže hranu.
• Koristiti igračke od krzna ili perca koje mogu da se bacakaju po zemlji i vazduhu.
• Koristiti velike igračke koje mogu da se masiraju šapama i grizu.
• Sakrivati igračke u kutije ili na neke druge lokacije koje zahtevaju traženje, pronalaženje i hvatanje.
• Menjati igračke da ne bi dosadile mački.
• Izbegavati korišćenje ruku i nogu u bilo kakvoj vrsti igre da ne bi došlo do povrede.

Ostalo

• Spoljašnje okruženje pruža veći prostor za interaktivnu igru i stimulativno ponašanje kao što je jurenje, skakanje i grebanje.
• U smeštaju sa više mačaka, igračke treba da budu na više lokacija da bi se sprečilo takmičenje i socijalna tenzija.
• U smeštaju sa više mačaka, vlasnici treba da se igraju posebno sa svakom mačkom u različito vreme i na različitim lokacijama.
• I starije mačke treba da se igraju ali vrsta igre i intenzitet treba da se modifikuju.
• Mačići imaju generalno veću potrebu za igranjem sa drugim mačkama, sa većim intezitetom i duže vreme.
• Da bi se sprečile povrede, igračke i hranilice-mozgalice treba da budu prilagođene veličini mačke.
• Sve igračke sa kanapom ili nekim drugim delom koji može da se proguta treba da se sklanjaju posle igre.
• Izbegavati kupovinu igračaka sa malim delovima koji mogu da se progutaju, sa zvoncima ili ukloniti ove komponente pre igranja.
• Mačke koje su u kavezu ne treba da imaju pristup teškim igračkama koje bi pravile buku ako udare o rešetke kaveza.
• Mačke koje se oporavljaju treba da imaju prilike da se igraju izvan kaveza, ukoliko je to moguće i na način koji je prikladan njihovom fizičkom stanju.
• Doslednost što se tiče negovatelja i vremena određenog za igru pomaže da se stvori prepoznatljivost i smanji stres tokom oporavka.

Obrazloženje

Mačke imaju snažan instinkt koji se tiče njihovog predatorskog ponašanja a koji se sastoji od traženja, hvatanja (uhođenje, jurenje, udaranje), ubijanja, pripreme i hranjenja. Predatorsko ponašanja se dešava i kod mačaka koje se redovno hrane. Mačkama koje su sposobne da love, ta aktivnost oduzme skoro ceo dan a zahteva popriličnu fizičku aktivnost i mentalno angažovanje. Ukoliko se mački oduzme ili ne omogući prilika za predatorsko ponašanje, dolazi do gojaznosti ili dosade i frustracije koja može da se izrazi preteranim čišćenjem, zatim do bolesti izazvanih stresom ili do pogrešno usmerenog, agresivnog ponašanja. 

Četvrti stub - Omogućiti pozitivnu, redovnu i predvidivu socijalnu „čovek-mačka“ interakciju

Opis

Mačke su kućni ljubimci koji imaju koristi od redovne, prijateljske i predvidive socijalne interakcije sa ljudima. Redovna i pozitivna interakcija od malih nogu dovodi do pozitivnog ponašanja mačke, na primer nije preplašena i pod stresom, i do jače veze sa čovekom. Socijalne karakteristike kod mačke su brojne a na njih utiču faktori kao što je genetika, uslovi odgoja i životno iskustvo. Mnoge mačke preferiraju frekventniji ali manje intenzivniji kontakt sa ljudima, scenario po kom one imaju kontrolu. One su te koje iniciraju, ograničavaju i završavaju kontakt.

Metode

Nemojte forsirati interakciju sa mačkom. Pustite mačku da inicira, izabere i kontroliše tip kontakta. Osoba treba da se spusti na njen nivo, da izbegava fiksiran kontakt očima i da joj da vremena da se približi i uspostavi fizički kontakt. Mački treba da se da vreme da onjuši osobu i da je upozna. Ukoliko mačka izgleda opušteno i želi interakciju, onda je treba nežno pomaziti po glavi i obrazima. Nežno obraćanje će takođe pomoći da se mačka opusti. Kada mačka prekine interakciju i kada se udalji, nemojte da forsirate dalju interakciju. Individualne karakteristike mačke određuju koliko će ona voleti kontakt sa ljudima, kao što je maženje, četkanje, igranje, nošenje, sedenje u krilu... Vlasnici mačaka treba da budu upoznati sa sklonostima svoje mačke i tako razviju jaku vezu sa njom.

Ostalo

• Da bi se sprečila tenzija u smeštaju sa više mačaka, svaka mačka treba da dobije individualnu pažnju.
• Mačići treba da se socijalizuju sa ljudima u periodu između 2. i 7. nedelje života. Nežno tretiranje u ovom periodu ima pozitivni i trajni  efekat na odnos mačke prema ljudima i rezultira time što je mačka prilagodljivija i manje pod stresom. Negativna iskustva tokom ovog perioda mogu da rezultiraju dugoročnim strahom.
• Mačići uživaju u dužoj, interaktivnijoj igri sa ljudima nego odrasle mačke.
• Idealno je da minimum 4 osobe tretiraju mače tokom perioda socijalizacije. Kratke sesije od po sat vremena dnevno pokazale su se kao uspešne i vode do prijateljski nastrojene odrasle mačke.   
• Kad mačka dostigne socijalnu zrelost, obično je to oko 2-3 godine života, interakcija sa ljudima treba da bude modifikovana tako da periodi igre budu manje frekventni i kraći.
• Kako mačka stari, kako joj opadaju senzorne funkcije a pokretljivost postaje ograničena, tako se menja i njena potreba za ljudskim kontaktom. Mačka koja je nekad volela da se uzima u ruke ili sedi u krilu, sada može da preferira da se mazi na svom mestu za odmaranje. Takođe treba da se ima u vidu da promene u ponašanju mogu da budu i posledica neke bolesti.
• Redovan, predvidiv i prijateljski ljudski kontakt je veoma važan za mačku koja živi u kavezu (npr. veterinarska ambulanta, azil). Međutim, nivo kontakta koji mačka dopušta zavisi od nivoa socijalizacije.

Pokazatelji opuštenosti i spremnosti kod mačke da se upusti u interakciju sa ljudima:

• Sporo treptanje;
• Predenje;
• Mačka očešava glavu o ruku ili neki drugi deo ljudskog tela;
• Mačka pokušava da se popne osobi u krilo;
• Mačka je fizički blizu osobe;
• Mačka gura telo u ruke osobe;
• Mačka se opušteno valja, izlaže stomak (izbegavajte diranje stomaka jer je on za mnoge mačke ranjivo mesto).

Obrazloženje

Afilijativna ponašanja su veoma važna u održavanju pozitivne veze. Slična ponašanja su usmerena prema preferiranim osobama; npr. očešavanje glave ili tela o tu osobu; sedenje u krilu; u nekim slučajevima i lizanje osobe u pokušaju čišćenja. Međutim, postoji široki spektar socijalnih karakteristika među mačkama na koje može da utiče genetika, rana socijalna iskustva... Problemi kao što je agresija usmerena prema ljudima ili drugim mačkama, bolesti uzrokovane stresom i neprikladna eliminacija mogu da se dogode ukoliko se socijalne karakteristike mačke ne uzmu u obzir.

Peti stub - Omogućiti okruženje koje poštuje važnost mačijeg čula mirisa

Opis

Za razliku od ljudi, mačke koriste olfaktorne i hemijske informacije da bi procenile svoje okruženje i poboljšale osećaj sigurnosti i komfora. U olfaktorne informacije spadaju razni mirisi koje detektuje nos. Hemijske informacije detektuje Jakobsonov organ. To je pomoćni olfaktorni aparat koji detektuje feromone (hemikalije koje prenose informacije između pojedinaca iste vrste). Mačke koriste olfaktorne i feromonske signale u obeležavanju mirisom, npr. očešavanje glave i tela. Ovako se uspostavljaju granice njihove teritorije, tj. teritorije gde se osećaju sigurno i bezbedno. Ljudi bi trebalo da paze da ne ometaju olfaktorne i hemijske signale i mirisni profil mačke.

Kako mačke koriste feromone?

Mačke istražuju različite mirise i hemijske signale koje proizvode one same ili druge mačke. Ti hemijski signali se nazivaju feromoni. Gde god nos detektuje miris, tu Jakobsonov organ, koji se nalazi na tvrdom nepcu, detektuje feromone. Mačke proizvode feromone iz žlezdi koje se nalaze na raznim delovima tela (temporalni deo, obrazi, perioralni deo, šape, kaudalni deo i rep). Pomoći njih komuniciraju sa drugim mačkama a i poboljšavaju prepoznavanje sopstvenog okruženja. Mačke ispuštaju feromone facijalnim očešavanjem i grebanjem. Tako se stvara osećaj sigurnosti u okruženju.

Metodi

• Izbegavajte korišćenje proizvoda (sredstava za čišćenje, deterdženti, mirišljavi posip) koji mogu da poremete senzornu percepciju ili mirisni profil mačke koji ona vezuje za okruženje na koje je navikla.
•  Obuću i kese iz prodavnica ostavljate ispred vrata, da spoljašnji mirisi ne bi poremetili okruženje.
• Koristite veštačke feromone da smanjite anksioznost i poboljšate čišćenje, zainteresovanost za hranu, prikladnu upotrebu toaleta kod mačke.
• Upoznajte mačku sa novim stvarima tako što ćete ih očešati o stvari koje su već bile u kontaktu sa njom tokom pozitivne interakcije sa ljudima ili ih poprskajte veštačkim mačijim feromonom.
• Obezbedite mesta za grebanje koja će omogućiti mački da ostavi svoj miris preko šapa.
• Izbegavajte čišćenje površina koje je mačka obeležila svojim mirisom, osim ako se radi o veterinarskim ambulantama, nakon što pacijent ode.
• Prostirka treba da se čisti tako što se rotira, tako će uvek na jednom delu ostati miris mačke (olfaktorni kontinuitet).

Ostalo

• Kuće koje imaju vratanca za mačku mogu da budu pod većim rizikom od spoljašnjih mirisa drugih mačaka i životinja. Opreznost u kombinaciji sa mehaničkim, senzornim vratima koja su povezana sa identifikacionim čipom mačke samo je jedno od rešenja. Izbegavajte magnetna vrata jer ona mogu da privuku strane objekte.
• Mesta za grebanje treba da se nalaze i spolja.
• Obeležavanje mirisom, kao i neprikladna eliminacija, ne treba da se kažnjavaju.
• Pobrinite se da svaka grupa mačaka u smeštaju ima svoje mesto za grebanje koje sadrži osnovne resurse.
• Mačka koja se vraća u smeštaj sa više mačaka, može da miriše drugačije i tako da poremeti mirisni profil okruženja koji se sastoji od mirisa svih mačaka u smeštaju. Ovo se najčešće dešava posle posete veterinaru, gde miriše na lekove, antiseptike, sredstva za čišćenje, mačke čak mogu da osete i miris anestezije. U tom slučaju, mačke koje su se prevashodno slagale mogu da ispolje agresivno ponašanje. Da bi se ovo izbeglo, pokušajte da organizujete grupnu posetu veterinaru.
• Ukoliko je samo jedna mačka bila van smeštaja (npr. hospitalizacija), stavite rasprašivač sa veštačkim mačijim feromonom u kuću. Tako održavate postojeći mirisni profil i pomažete ponovnu integraciju.
• Kada se mačka vrati kući, držite je u posebnoj sobi, dok se mačke ne smire i tek onda je vratite u grupu.
• Minimalizujte učestvovanje ljudi prilikom vraćanja mačke u grupu.
• Negativna interakcija između mačaka treba da se prekine na neutralan način, tako da vlasnik ne pokaže favorizam.
• Mačići uče da se prilagode na miris koji su prvi osetili. Njih treba postepeno i na pozitivan način da upoznajemo sa novim mirisima koje mogu da sretnu u životu. Tako im i pomažemo da nauče da budu tolerantni prema novim mirisima.
• Kada čistite veterinarski kavez, uvek treba da se vodi računa o tome da ostane mirisni profil mačke koja ga inače koristi. Kavez treba da se čisti deo po deo u različitim periodima.
• Upotreba veštačkih feromona može da smanji stres kod životinja zatvorenih u kavezu, gde postoji veća mogućnost da se pojave novi mirisi.
• Ukoliko mačka boravi u kavezu, pa makar i kraće vreme, treba da ima prostirku koju je već koristila.

Obrazloženje

Za razliku od ljudi, mačke mnogo više zavise od hemijskih i olfaktornih informacija u istraživanju okruženja. Ukoliko mačke osete pretnju  ili ukoliko ne mogu da izraze svoje senzorne signale, može da se javi problematično ponašanje kao što su neprikladna eliminacija, grebanje i bolesti izazvane stresom (npr. bolest urinarnog trakta).

Rezime

- Da bi mački obezbedili najbolji mogući život, oni koji žive ili rade sa njima moraju da razumeju njihove osnovne potrebe i obrasce ponašanja, koji se odnose na sve mačke, bez obzira na način života.

- Mačka se bolje razvija ako joj omogućimo utočište, više odvojenih mesta za hranjenje, odmaranje, grebanje, više toaleta, više prilika za igranje i predatorno ponašanje i pozitivnu, redovnu interakciju sa ljudima. Ovo sve treba da se odigrava u okruženju koje poštuje važnost toga kako mačka obrađuje i odgovara na senzorne informacije.

- Ukoliko vlasnici mačaka nauče ove koncepte i ukoliko se oni implementiraju u veterinarske ordinacije i azile, mačke će da budu zdravije, srećnije i pristupačnije.

- Ukoliko se obrati pažnja na potrebe svake pojedinačne mačke, veterinari će poboljšati dobrobit, optimizovati proces pružanja zdravstvene nege i podržati odnos između mačaka i vlasnika.

Izvor: Časopis o felinološkoj medicini i hirurgiji (Journal of Feline Medicine and Surgery), mart 2013.

Izdavač: Međunarodno društvo felinološke medicine (International Society of Feline Medicine - ISFM) i Američka asocijacija veterinara-felinologa (American Association of Feline Practitioners - AAP)

Tekst u PDF formatu