Mačke komuniciraju na različite načine i da bi se one pravilno razumele, od velike je važnosti da naučite da cenite njihov način komunikacije.
U primarnoj fazi agresivnog ponašanja mačke izbegavaju direktni kontakt očima. Zbog toga, gledanje mačke direktno u oči može da bude protumačeno kao agresivnost i to je često jedan od razloga zašto mačke biraju da se približe ljudima koji izgledaju nezainteresovano za njih.
Vizuelna signalizacija
Slika: catpictures.co
Vizuelni signali su važni kada je u pitanju komunikacija vezana za raspoloženje i namere. Stav tela, ekspresije, veličina zenica i sposobnost da nakostreše dlake na jednom delu tela ili na celom telu, samo su neki od vizuelnih signala. Međutim, za razliku od pasa, mačke imaju relativno nepomično lice, što ograničava facijalne ekspresije.
Položaj repa je jedno od karakterišućih sredstava komunikacije – generalno kada je rep podignut vertikalno, mačka je prijateljski raspoložena i želi da priđe drugoj mački, životinji ili čoveku – uši su isto u normalnom položaju a brkovi su opušteni. Drugi položaji repa i pokreti označavaju druga raspoloženja ili namere – ukoliko je rep ispružen, a kretanje sporo, to može da bude indikator agresije, u ekstremnim slučajevima rep je nakostrešen da bi delovao veće i da bi samim tim i mačka delovala krupnije – često se nakostreši i duž kičme. Ukoliko je rep savijen između zadnjih nogu, to je pokazatelj nervoze ili potčinjenosti.
Vizuelna signalizacija nije ograničena na položaje repa – facijalne ekspresije su takođe veoma bitne, posebno promene u položaju i kretanju očiju, ušiju i usta. Celokupan položaj tela je isto značajan. Uspravljene uši, okrenute na stranu, u kombinaciji sa sitnim zenicama obično signalizuju ljutnju i agresiju, dok su proširene zenice i uši pripijene uz glavu znak straha. Opuštena mačka obično drži uši ispravljene, okrenuta ka napred.
Savijena leđa mogu da signaliraju da je mačka u odbrambenom stavu, a čučanj u kombinaciji sa spuštenim repom na podu je klasičan odbrambeni stav. Opruženo telo može da označava poverenje ali u nekim slučajevima i spremnost za napad.
Kontakt očima je veoma bitan – gledanje, sa malo treptanja je izazov, dok opušteni kontakt očima sa dosta treptanja i namigivanja, ponekad sa polu-otvorenim očima označava zadovoljstvo. Ukoliko je mačka napeta brkovi će biti ispravljeni i okrenuti ka napred, ispred lica, dok, ukoliko je mačka opuštena, brkovi su okrenuti na stranu i manje rašireni. Uplašena ili nervozna mačka će skupiti brkove i pripiti ih uz obraze.
Kod mačaka se prepoznaje raznolikost vizuelne komunikacije, ali nisu sve dobro shvaćene. Smatra se da je grebanje možda u stvari vizuelni signal, ima neke veze sa označavanjem teritorije. Međutim, mesta za grebanje se najčešće nalaze u okviru rute koju mačka najčešće koristi. Mnoge će se takođe, veoma često prevrnuti na leđa tako da izlože svoj stomak. Opet, ni ovo ponašanje nije najbolje shvaćeno, ali smatra se da je u pitanju prijateljsko, tj. potčinjeno ponašanje.
Taktilna komunikacija
Najčešći oblici taktilne komunikacije uključuju međusobno očešavanje tela (dve mačke očešavaju tela jedna o drugu), međusobno čišćenje (dve mačke čiste jedna drugu), dodirivanje nosevima, zajedničko odmaranje. Ponašanje mačke kada koriste jedna drugu kao jastuk je karakteristično i kod domestikovanih i divljih mačaka. Smatra se da je ovo oblik socijalnog zbližavanja, ali teško je proceniti šta tačno označava.
Po nekim studijama, međusobno očešavanje (koje je uglavnom skoncentrisano na područje glave i vrata), često se povezuje sa agnostičnim ponašanjem i zbog toga ono može da bude način skretanja potencijalne agresije u situacijama gde pokušava da se izbegne otvorena agresija. Međutim, međusobno očešćavanje se najčešće dešava među mačkama koje su u srodstvu i/ili se dobro poznaju pa tako učvršćavaju svoju socijalnu vezu.
Taktilna komunikacija se delom preklapa sa olfaktornom komunikacijom jer dolazi do transfera i razmene mirisa.
Vokalna komunikacija
Mačke poseduju širok dijapazon vokalne komunikacije i ona je klasifikovana u različite grupe. Za mačke se kaže da imaju jedan od najvećih 'vokabulara' od svih karnivora i ovo možda ima veze sa činjenicom da je u prirodi vokalna komunikacija veoma važna jer su dosta vremena aktivne po mraku. Vokalna komunikacija se koristi za: 1) agnostičnu interakciju; 2) seksualnu interakciju; 3) interakciju majka-mače; i 4) interakciju čovek-mačka.
Generalno se prepoznaju 3 osnovna oblika vokalne komunikacije:
„Mrmljajući“ zvukovi. Oni se najčešće formiraju zatvorenih usta i služa za pozdravljanje, traženje pažnje, prepoznavanje i odobrenje. Ovde spada predenje koje se inače koristi u različitim kontekstima i takođe ima širok dijapazon varijacija. Mačići predu kada se doje kao znak zadovoljstva a i majka prede tada, najverovatnije da bi umirila mačiće- smatra se da je ovo poreklo predenja. Kasnije u životu predenje se često koristi kao pozdrav, traženje pažnje ili tokom međusobnog čišćenja. Takođe se smatra da ispuštanje ovog zvuka znači da mačka nije pretnja. Domaće mačke predu na frekvenciji od 25-150 vibracija po sekundi i svi članovi Felidae porodice imaju tu sposobnost. Međutim, za razliku od članova Felis grupe (manje mačke) koje mogu konstantno da predu, članovi roda Panthera (mačke koje riču: lavovi, tigrovi, leopardi i jaguari) mogu da predu samo dok izdišu. Zvuk „podrhtavanja“ ili „oduševljenja“ koji se koristi kao pozdrav takođe spada u ovu kategoriju zvukova.
„Mjaukanje“ ili „vokalni“ zvukovi. Mačke imaju veoma ekstenzivni dijapazon ovih zvukova i oni se koriste za prenošenje raznih poruka. Generalno, mjaukanje se koristi za prijateljsku interakciju sa drugim mačkama, ali nosi različite poruke (mjaukanje visoke frekvencije gladnih mačića, kratko mjaukanje visoke frekvencije kod odraslih mačaka označava nezadovoljstvo...).
„Agresivni“ zvukovi. Svi ovi zvukovi se proizvode širom otvorenih usta i okarakterisani su kao režanje, urlikanje, frktanje, ispuštanje krika i cvilenje. Svi ovi zvukovi se proizvode u kombinaciji sa raznim oblicima agresije, bilo odbrambene ili napadne, i upereni su prema drugim mačkama ili životinjama.
Olfaktorna (mirisna) komunikacija
Slika: funnyandweirdpic.blogspot.com
Mačke imaju veoma dobro razvijeno čulo mirisa i ono se ekstenzivno koristi za komunikaciju. Hemijska signalizacija može da bude veoma specifična, može da traje dugo i da se širi. Signalizacija putem mirisa je vitalna u omogućavanju mački da identifikuje svoju teritoriju, prijateljske pojedince (ukoliko živi u koloniji), da nagovesti seksualnu spremnost... Veoma je moguće da se mnoge kompleksne i loše razumljive poruke (barem za ljude) prenose preko mirisa. Takođe, kolonije mačaka koriste ovaj vid komunikacije da komuniciraju sa drugim kolonijama.
Urin i izmet. Postoje dva očigledna mirisa koja mačke koriste. Primećeno je da, iako mačke zatrpavaju svoj izmet kada vrše nuždu na svojoj teritoriji, kada vše nuždu na granicama svoje teritorije, ili na teritoriji koju napuštaju, ostavljaju ga na vidnom mestu, da bi razgraničile svoju teritoriju. Ostaje na nama još da utvrdimo koliko je izmet važan u komunikaciji mačaka, ali mnogi karnivori koriste izmet, kao i analne žlezdane sekrete da prenesu informacije.
Uriniranje i obeležavanje (tj. ostavljanje urina na vertikalnim površinama) takođe može da bude način obeležavanja teritorije, prenošenja poruka drugim mačkama a može da ima i druga značenja (seksualna spremnost). Obeležavanje teritorije se češće javlja kod mužjaka. Činjenica da su mačke veoma znatiželjne kada je u pitanju miris urina drugih mačaka, dokaz je da je ova vrsta komunikacije veoma važna.
Koža. Koža mačke takođe može da prizvodi miris, posebno preko lojnih žlezda. Određeni delovi kože su posebno bogati ovim žlezdama npr. deo ispod brade, oko usta i na obrazima, na čelu, u osnovi repa i duž repa. Kada se mačke očešavaju jedna o drugu, one tako razmenjuju miris i ohrabruju afilijativno ponašanje. Slično, mačke se često očešavaju o predmete u svom domu ostavljajući miris. Ovo ponašanje se najčešće dešava u jezgru teritorije i povezuje se sa udobnošću, poverenjem i prijateljskom socijalnom interakcijom. Mačke su sposobne da veoma brzo lociraju deo teritorije gde se očešavaju, što znači da je taj miris veoma jak za mačke iako ljudi ne mogu da ga osete.
Šape. Lojne žlezde su prisutne i na šapama i između prstiju, zbog toga grebanje može da bude povezano sa ostavljanjem mirisa. Mačke često grebu isto mesto i ono je obično unutar njihove teritorije. Pored toga što im to pomaže da održavaju kandže, tako takođe ostavljaju jasne vizuelne indikatore svog prisustva.
Uzimajući u obzir da su se mačke veoma malo promenile od svojih divljih predaka, i relativno mali broj generacija je bio uključen u pripitomljavanje, moguće je da je repertoar signaliziranja kod domaće mačke veoma sličan onom kod Felis sylvestris lybica. Međutim, zbog povećane socijalizacije i komunikacije među domaćim mačkama, moguće je da su usvojili korišćenje ovih signala na druge načine.