Termin 'hordašenje' ili 'kompulsivno gomilanje' se u principu odnosi na sakupljanje stvari do te mere kada ono postaje preterano ili patološko.

Hordašenje je često i ukoliko je u pitanju najteži oblik, može da spreči pojedinca da funkcioniše normalno i stvori ozbiljan problem, kako pojedincu koji pati od problema, tako i njegovoj porodici i društvu. Hordašenje može da bude simptom različitih psihijatrijskih i neuroloških bolesti a deli se na nekoliko vrsta:

-          Deluzioni poremećaj (gube se dodirne tačke sa realnošću)

-          Impulsivni poremećaj kontrole (skloni zloupotrebi supstanci/zavisnosti)

-          Opsesivni kompulzivni poremećaj (hordašenje predmeta je simptom ovog poremećaja)

-          Model vezivanja (odsutni, nemarni, nasilni roditelji, nemogućnost da se uspostavi blizak odnos sa ljudima)

Danas postoji sve više dokaza koji idu u prilog tome da kompulsivno hordašenje treba da bude klasifikovano kao posebno stanje i zbog toga je u novo izdanje priručnika „Dijagnostika i statistika mentalnih poremećaja“ uvedena kategorija 'poremećaj hordašenja'.

Gomilanje životinja je posebno zabrinjavajuće jer dovodi do ekstremne patnje svih učesnika. Definicija hordera životinja je: „Neko ko nagomilava veliki broj životinja; ne uspeva da omogući minimalne standarde za ishranu, sanitaciju i veterinarsku negu; ne reaguje na pogoršavanje stanja životinje (bolesti, gladovanje, smrt) ili okoline (prenatrpanost i nehigijenski uslovi), ili na negativni uticaj koji se tiče sopstvenog zdravlja.“ (Patronek, 1999)

Ljudi koji gomilaju stvari često identifikuju te stvari kao osnovu svoje ličnosti i njihovo bacanje dovodi do tuge i osećaja da je izgubljen deo njih. Horderi životinja nikada neće odbiti lutalicu ili lečiti bolesnu životinju da bi izbegli osećaj krivice ili uznemirenosti. Često, mrtve životinje ostaju u kući jer horder ne može da se pomiri sa istinom. Izbegavanje nelagodnosti i nedostatak krivice mogu da igraju važnu ulogu u iluziji i da budu simptomi patološkog sakupljanja životinja.

Istraživanje sprovedeno u „Konzorcijumu za hordašenje životinja“ u  Americi podelilo je hordere u više grupa kako bi bilo lakše napraviti strategije intervencije: ekstremni negovatelj, spasilac horder i eksploatator horder.

Zajedničke karakteristike hordera životinja

Postoje određene karakteristike koje su zajedničke svim tipovima hordera životinja:

-          Često takođe sakupljaju i predmete.

-          Kada govore o svojim životinjama, često koriste antropomorfne termine, npr.  „moje bebe“, „one me razumeju“...

-          Sebe vide kao spasioce.

-          Intenzivno vole životinje.

-          Smatraju da je njihova nega najbolja.

-          Često imaju problema sa vodom, strujom, grejanjem jer ne plaćaju račune na vreme.

-          Njihovo detinjstvo je bilo haotično, roditelji nestabilni.

-          Smatraju da poseduju moć komunikacije sa životinjama.

-          Ukoliko se odreknu životinja kao rezultat formalne intervencije od strane vlasti, veoma brzo će ih ponovo nagomilati. 

Posledice hordašenja životinja

Posledice za mačke koje su žrtve hordašenja su sledeće:

-          Javljaju se problemi koji se vezuju za stres prouzrokovan zbog prenatrpanosti, npr. obeležavanje teritorije, neprikladno uriniranje, agresija prema drugim mačkama.

-          Javljaju se bolesti koje se vezuju za prenatrpanost/slabu ishranu, npr. bolesti zuba, mačiji grip, FeLV, FIV, FIP.

-          Broj mačaka se konstantno povećava zbog razmnožavanja (ove mačko su retko sterilisane).

-          Javljaju se kongenitalne i nasledne bolesti zbog međusobnog razmnožavanja.

-          Nedostatak rane socijalizacije vodi do straha od ljudi.

-          Zdravstveni problemi prouzrokovani zagađenom okolinom, npr. buve,  paraziti, zagađenost izmetom, visok nivo amonijaka.

Osuđivanje hordera životinja

Ukoliko je neko prepoznat kao mogući horder životinja, većina ljudi bi ga osudila kao osobu koja je luda (mentalno bolesna), loša ili tužna (patetični pojedinac). Međutim, osude u ovakvim slučajevima retko pomažu i glavni cilj treba da bude prevencija patnje životinja i omogućivanje pomoći, tamo gde je prihvaćena i potrebna. Društvo je dužno da brine o ranjivim pojedincima – porodica, prijatelji, komšije, društva za zaštitu životinja mogu da imaju potencijalnu ulogu u pozitivnoj i konstruktivnoj intervenciji. 

Kako se postaje horder?

Nažalost, domaćinstva sa više mačaka imaju tendenciju da uvek prihvataju nove mačke i često tu odluku opravdavaju frazom „kakvu razliku može da napravi još jedna mačka?“. Mačke mogu da budu primane na različite načine, npr. ukoliko je vlasnik poznat po tome da prima neželjene mačke, mačke lutalice će takođe dolaziti na teritoriju gde živi „kolonija“ jer je to znak da tu ima hrane, ženke se mace, a vlasnik ne uspeva novim mačićima da pronađe odgovarajući dom i tako se dalje povećava broj.

Posle određenog vremena dolazi do toga da preveliki broj mačaka utiče na njihovo mentalno i fizičko zdravlje a prenatrpani vlasnik ne uspeva da uoči simptome stresa ili bolesti i zato im ne omogućava prikladnu veterinarsku negu. Ovakvi slučajevi ne moraju da budu slučajevi hordašenja u generalnom smislu, ali ukoliko vlasnik razvije psihičku bolest ili iskusi emocionalnu traumu, postoji mogućnost da on nastavi da širi svoju koloniju i da ne obraća pažnju na smanjenje nivoa nege.

Nedostatak prikladne nege je osnovna stvar na koju treba obratiti pažnju kada je u pitanju horder životinja. Pojedinac može da povećava broj mačaka ali da brine adekvatno o njima, po najvišim standardima, da im pruža veterinarsku negu, da obezbedi sterilizaciju. Mnogi ljudi imaju veliki broj životinja koji može da zabrinjava, ali tek kada životinja pati, taj neko može da se označi kao horder.

Povećana opreznost

Društvo i profesionalnci koji rade u sektoru za životinje treba da budu veoma oprezni i svesni upozoravajućih znakova, indikatora da je neko ekstremni negovatelj ili horder. Osoba u pitanju može da hrani mačke lutalice ili kolonije – možda u njegovoj blizini ima dosta mačaka. Kuća i dvorište u njegovom vlasništvu su obično puni đubreta, postoji jak miris i dosta muva. Vlasnik je često zatvoren i nerado pušta ljude u kuću.

Za veterinare je bitno da prate da li vlasnici više mačaka dolaze u ordinaciju, da li su odjedanput prestali da dolaze ili dolaze samo kad je u pitanju povreda i infektivna bolest. Takođe često traže dijagnozu preko telefona ili ne žele da otkriju tačan broj životinja koje poseduju.

Takođe je veoma često da privatni azili podlegnu ovom problemu, tako da je konstantno praćenje njihovog rada veoma važno. Svaka organizacija treba da bude kontrolisana, njihov prostor za životinje i same životinje.

Ukoliko postoji briga za dobrobit životinje, treba kontaktirati nadležne za rešavanje ovakvih situacija.

Rešavanje problema hordašenja životinja

Svi slučajevi hordašenja samo bivaju sve gori i broj životinja stalno raste, tako da je veoma bitno da pozitivna intervencija bude izvedena što ranije. Tada su šanse da se situacija reši mnogo veće. Takođe je potrebno upoznati javnost sa ovim problemom i istražiti ga. Potrebno je ustanoviti dobar program koji uzima u obzir mogući zdravstveni problem hordera; idealno bi bilo napraviti program koji može da se primeni pre nego što situacija postane ozbiljna i zahteva zakovnske mere. Recidivizam je takođe veliki problem, tako da je potreban dobar program lečenja za same hordere, praktični saveti i podrška je jedini način da se u budućnosti spreči patnja životinja.

Izvor:  icatcare.org