STERILIŠI SVOG LJUBIMCA. NE KUPUJ KUĆNE LJUBIMCE, USVAJAJ IH IZ AZILA ILI SA ULICE I SPASI JEDAN ŽIVOT.
Help Animals
  • Aca.jpg
  • Alja.jpg
  • Amon.jpg
  • Andrea.jpg
  • Anja.jpg
  • Aviv.jpg
  • Bendzamin.jpg
  • Bibi.jpg
  • Blekica.jpg
  • Boby.jpg
  • Bojan.jpg
  • Bojana.jpg
  • Bozana.jpg
  • Charlie.jpg
  • Chombe.jpg
  • Cici-Mici.jpg
  • Clila.jpg
  • Copa.jpg
  • Corica.jpg
  • Crnka.jpg
  • Diva.jpg
  • Djiki.jpg
  • Dodi.jpg
  • Dragan.jpg
  • Dzeki.jpg
  • Dzo.jpg
  • Dzoni.jpg
  • Edit.jpg
  • Ela.jpg
  • Elza.jpg
  • Endzi.jpg
  • Eva.jpg
  • Fiki.jpg
  • Gili.jpg
  • Golda.jpg
  • Grasko.jpg
  • Jadranka.jpg
  • Jana.jpg
  • Juta.jpg
  • Katarina.jpg
  • Kiara.jpg
  • Kira.jpg
  • Kristina.jpg
  • Laci.jpg
  • Lasa.jpg
  • Lidija.jpg
  • Linka.jpg
  • Ljilja.jpg
  • Ljubica.jpg
  • Lorenzo.jpg
  • Luja.jpg
  • Luka.jpg
  • Lunja.jpg
  • Makan.jpg
  • MalaMala.jpg
  • Manja.jpg
  • Markoni.jpg
  • Marta.jpg
  • Matija.jpg
  • Mazal-Mica.jpg
  • Mila.jpg
  • Mlada.jpg
  • Motek.jpg
  • Nesana.jpg
  • Odet.jpg
  • Oliv.jpg
  • Petar.jpg
  • Petrica.jpg
  • Regina.jpg
  • Rubi.jpg
  • Sasha.jpg
  • Saska.jpg
  • Smadar.jpg
  • Sredoje.jpg
  • Svirko.jpg
  • Tamir.jpg
  • Tara.jpg
  • Tereza.jpg
  • Tigi.jpg
  • Tisa.jpg
  • Tobi.jpg
  • Toma.jpg
  • Tomi.jpg
  • Vaja.jpg
  • Vera.jpg
  • Viki.jpg
  • Vilson.jpg
  • Vladimir.jpg
  • Zar.jpg
  • Zazi.jpg
  • Zoe.jpg
  • Zorica.jpg
  • Zoro.jpg
  • Zvezdana.jpg
  • ZZ-Astra.jpg
  • ZZ-Bridzi.jpg
  • ZZ-Crni.jpg
  • ZZ-Dina.jpg
  • ZZ-Iva.jpg
  • ZZ-Ivona.jpg
  • ZZ-Leonida.jpg
  • ZZ-Lizi.jpg
  • ZZ-Loti.jpg
  • ZZ-Meda.jpg
  • ZZ-Mico.jpg
  • ZZ-Miki.jpg
  • ZZ-Milan.jpg
  • ZZ-Milanka.jpg
  • ZZ-Milica.jpg
  • ZZ-Naca-2.jpg
  • ZZ-Paula.jpg
  • ZZ-Pegi.jpg
  • ZZ-Ralf.jpg
  • ZZ-Raul.jpg
  • ZZ-Robert.jpg
  • ZZ-Roby.jpg
  • ZZ-Sara.jpg
  • ZZ-Sona.jpg
  • ZZ-Svon.jpg
  • zzz-Sara-2.jpg

FIP (Feline Infectious Peritonitis) je virusno oboljenje mačaka koje može da izazove promene na mnogim organskim sistemima. Radi se o progresivnoj bolesti koja je gotovo uvek smrtonosna. Prisutna je u celom svetu i ne pogađa samo domaće mačke, nego i divlje, kao što su pume, divlje mačke, risovi, lavovi i gepardi.

Šta izaziva FIP? 

FIP izaziva virus. Mačke mogu da se zaraze mačjim koronavirusom (FCoV). Postoje dva tipa tog virusa koji u laboratorijskim testovima teško mogu da se razlikuju jedan od drugog. Jedan tip je avirulentan (ne izaziva bolest) ili slabo virulentan i naziva se “crevni koronavirus mačaka” (FECV). Infekcija tim virusom ne izaziva kliničke znakove bolesti, osim ponekad blagi proliv. Drugi tip je virulentan (izaziva bolest), on izaziva FIP i naziva se “koronavirus infektivnog peritonitisa mačaka” (FIPV). Smatra se da se FIP pojavljuje kada FECV mutira u FIPV koji počinje da se umnožava u ćelijama. Uzrok mutacije još uvek je nepoznat.

Učestalost infektivnog peritonitosa mačaka

Istraživanja su pokazala da je koronavirusom infektivnog peritonitisa mačaka inficirano između 25% i 40% kućnih mačaka, a u domaćinstvima sa većim brojem mačaka i odgajivačnicama mačjim koronavirusom (FCoV) inficirano je i do 95% mačaka. Pojava smrtonosnog infektivnog peritonitisa događa se kod jedne od 5000 mačaka, i to u domaćinstvima sa jednom ili dve mačke. U domaćinstvima sa više mačaka i u odgajivačnicama 5% mačaka umire usled FIP.

Kako se virus prenosi?

Koronavirus infektivnog peritonitisa mačaka FCoV može se naći u pljuvački i fecesu inficiranih mačaka. Najčešći načini širenja infekcije jesu direktni međusobni kontakt mačaka i putem posude za nuždu. Kontaminirane posude za hranu i vodu, ležajevi i prostirke takođe mogu predstavljati izvor infekcije. Postoji mogućnost prenošenja koronavirusa infektivnog peritonitisa putem placente, ali to je još uvek predmet polemika. FCoV može da opstane u okruženju između tri i sedam nedelja. Međutim, nakon tri nedelje broj virusnih jedinki je već suviše mali da bi mogao da izazove oboljenje. Mnogi dezinficijensi ubijaju koronavirus, uključujući i izbeljivač (varikina) rastvoren u vodi (1:32).

Kako virus izaziva oboljenje? 

Tip i razvoj bolesti zaista su složeni, a zavise od statusa imunološkog sistema, starosti i opšteg zdravlja mačke, kao i o samom virusu. Kod mačaka inficiranih koronavirusom infektivnog peritonitisa postoje četiri moguće manifestacije bolesti.

Imunološki sistem sisara može da se podeli na dva dela: deo koji proizvodi antitela i deo u kojem ćelije uklanjaju “napadača” u direktnom kontaktu ili hemikalijom koju proizvode. Taj drugi deo imunološkog sistema, ćelijski imunološki sistem igra veoma važnu ulogu u određivanju rezultata izloženosti FCoV.  

  1. Ako je ćelijski imunitet mačke vrlo snažan, mačka će da pobedi infekciju.
  2. Ako je ćelijski imunitet umereno snažan, mačka možda neće ubiti sve viruse, ali će biti sposobna da kontroliše virus. Tako nastaje latentna infekcija. Ali, ako mačka bude izložena jakom stresu ili oboli od neke druge bolesti, latentna infekcija može da postane aktivna, pa mačka može da oboli od FIP.
  3. Ako je ćelijski imunitet mačke relativno slab, virus nastavlja da se polako umnožava. Koronavirus infektivnog peritonitisa (FIPV) tako postaje dominantni virus i mačka oboli od FIP. U ovom obliku bolesti koji se naziva "suvi FIP" nastaju nodularne (čvoraste) lezije koje se nazivaju granulomi, a oni se razvijaju polako na jednom ili na različitim mestima u telu.
  4. Ako je ćelijski imunitet vrlo slab, virus se nekontrolisano umnožava. Tako nastaje "vlažni" oblik FIP. U ovom obliku dolazi do nakupljanja velike količine tečnosti u grudnoj i trbušnoj duplji zbog oštećenja krvnih sudova i neprestanog isticanja tečnosti i proteina u okolno tkivo.

Sam koronavirus FIPV ne izaziva znatno oštećenje u organizmu, oštećenje izaziva reakcija organizma na virus. Reakcija, odnosno odgovor imunološkog sistema na infekciju može zapravo da pogorša kliničke znakove bolesti. Kompleksi FIPV koji su nastali reakcijom virusa i antitela koje je mačka proizvela kao odgovor na virusnu infekciju, deponuju se u zidovima krvnih žila. Makrofagi, ćelije koje uklanjaju mrtve ćelije i strani materijal, konzumiraju i virus koji potom nastavlja da se umnožava u njima. Ti makrofagi se takođe nakupljaju duž krvnih žila i u tkivima. Nagomilani u velikom broju mogu da formiraju granulome.

Kod kojih mačaka se najčešće razvija FIP? 

Naravno, kod mačaka sa najslabijim imunološkim sistemom najčešće se razvija FIP. U tu grupu spadaju mačići, mačke inficirane virusom mačje leukemije (FeLV) i stare mačke.

Najveći broj slučajeva FIP javlja se kod mladih mačaka. Mačići se najčešće inficiraju u dobi između četiri i šest nedelja, kada počne da se smanjuje zaštita antitelima koja su dobili od majke putem mleka. Mačići i mlade mačke najčešće pokazuju znakove infekcije izazvane FIP u dobi između tri meseca i dve godine. Većina mačića inficiranih virusom FIP ugiba u dobi između osam i 18 meseci.

U prošlosti je virusna leukemija mačaka bila mnogo češća bolest, infekcije izazvane virusom leukemije (FeLV) i koronavirusom infektivnog peritonitisa (FIPV) često su se javljale zajedno, jer virus leukemije izaziva supresiju imunološkog sistema. Danas je mnogo manje mačaka inficirano virusom leukemije, pa kod samo 5% FIP mačaka istovremeno susrećemo i FeLV.

FIP se retko sreće kod mačaka starih između tri i 10 godina. Međutim, kod mačaka koje imaju između 10 i 12 godina, imuni sistem slabi i one postaju osetljivije.

FIP se češće javlja kod određenih rasa. Na primer, češći je kod persijskih mačaka. Nejasno je da li su te rase osetljivije zbog genetike ili su češće izložene FCoV jer mnoge od njih žive u odgajivačnicama ili dolaze iz njih.

Klinički znakovi bolesti

Iako infektivni peritonitis mačaka delimo na dva oblika, suvi i vlažni, razlika između njih može da bude vrlo mala, pa često možemo istovremeno videti simptome oba oblika bolesti.

Suvi ili ne-efuzivni oblik: Suvi FIP javlja se kod oko ¼ svih inficiranih mačaka. Klinički znakovi suvog oblika pojavljuju se vrlo sporo. Nespecifični znakovi bolesti poput hroničnog gubitka telesne težine, grube dlake, povišene temperature, gubitka apetita i letargije najčešće se javljaju. Drugi znakovi zavise od toga koji organi su oštećeni zbog formiranja granuloma. Neurološki znakovi javljaju se otprilike kod 10% do 25% bolesnih mačaka.

Pojava granuloma u centralnom nervnom sistemu izaziva paralizu, gubitak orijentacije i ravnoteže, grčeve, promene u ponašanju i urinarnu inkontinenciju. Promenama često budu zahvaćeni bubrezi i jetra, a to se otkriva putem laboratorijskih testova. Granulomi se takođe mogu razviti i u grudnoj duplji. Ponekad se promene javljaju samo na očima. Zenica može da bude nepravilnog oblika, a oči mogu da deluju bezbojno zbog upale. Neke mačke sa suvim FIP mogu da žive do godinu dana nakon pojave prvih kliničkih znakova.

Vlažni ili efuzivni oblik: U samom početku bolesti vrlo je sličan suvom obliku kada su u pitanju klinički simptomi bolesti: gubitak telesne težine, gruba dlaka, povišena telesna temperatura, gubitak apetita i letargija. Anemija izaziva blede sluznice. Javlja se zatvor i proliv. Vlažni oblik oboljenja razvija se vrlo brzo, pa mačka ubrzo ima velik naduven stomak kao posledicu nakupljanja velike količine tečnosti. Najčešće mačke nemaju abdominalne bolove. Nakupljanje tečnosti u grudnoj duplji otežava disanje. Većina mačaka koja boluje od vlažnog oblika ugiba u roku od dva meseca od pojave prvih kliničkih simptoma bolesti. 

Laboratorijski nalazi kod infektivnog peritonitisa mačaka

Opšti biohemijski profil: Ova vrsta analiza se koristi da bi se utvrdilo kako funkcionišu jetra i bubrezi. Ako su bubrezi zahvaćeni ili ako je mačka dehidrirala, biće povišeni kreatinin i urea (blood urea nitrogen) jer se oni eliminišu iz tela putem bubrega. Ako su povišeni, to znači da bubrezi ne filtriraju krv kako treba. Enzimi jetre, uključujući ALT i PPT govore o oštećenju jetre, a bilirubin je povišen kad jetra ne funkcioniše normalno. 

Laboratorijski test seruma otkriva jednu od najčešćih promena, a to je povišena koncentracija ukupnih proteina u serumu, više od 7.8 g/dl. Najčešće do toga dolazi zbog povišenih globulina (drugi glavni protein se naziva albumin). I u spinalnoj tečnosti se vidi kad dođe do povišene koncentracije proteina. 

Abdominalna tečnost kod mačaka sa vlažnim FIP pokazuje povišene proteine (5-12g/dl), žuta je, viskozna, može da se zgruša na vazduhu. 

Hematologija može da pomoge u dijagnostici FIP. Mnoge mačke će biti blago do umereno anemične. Broj leukocita je u početku niži, a kasnije raste usled povećanja broja neutrofila. Smanjuje se broj limfocita. To može da bude važno za postavljanje dijagnoze.

FIP test detektuje antitela na FCoV. On ne može da razlikuje FECV i FIPV. Rezultat testa se naziva titar. Titar antitela u serumu nije specifična laboratorijska analiza kojom možemo sa sigurnošću da utvrdimo FIP.

Viši titar može da znači sledeće:

- mačka je bila izložena FCoV (i FECV i FIPV) i eliminisala je virus

- mačka je bila izložena FCoV i prenosilac je

- mačka je nedavno vakcinisana protiv FIP

- mačka je bila izložena FCoV i razvila je FIP.

Negativan test može da znači sledeće:

- mačka nije bila izložena FECV i FIPV

- mačka je inificirana FIPV, ali je suviše rano da se bi se detektovala antitela

- mačka je inficirana FIPV, ali više ne može da stvara antitela

- mačka je inficirana FIPV, ali se antitela koja je stvorila nalaze u kompleksima i nisu detektovana testom

- test nije dovoljno osetljiv da bi detektovao prisustvo antitela.

Kako se FIP dijagnostifikuje?

S obzirom da ne možemo u potpunosti da se oslonimo na test u dijagnostifikanju FIP, moraju da se kombinuju istorija, klinički simptomi, laboratorijski rezultati, test na virus FCoV, kao i radiografija. Jedina sigurna metoda dokazivanja da postoji infekcija FIPV jeste biopsija tkiva koju radi veterinarski patolog. Često se dijagnoza postavlja tek kada mačka ugine.

U postavljanju dijagnoze mogu da pomognu sledeći klinički simptomi FIP:

  1. Mačka ima snižen broj limfocita: 1.5x103 cells/µl.
  2. Test na FCoV je pozitivan (titar > 1:160).
  3. Broj globulina u krvi mačke je povišen > 5.1 gm/dl.

Ukoliko su ispunjena sva tri kriterijuma, verovatnoća da mačka ima FIP je 88.9%. Ako nisu ispunjena sva tri kriterijuma, verovatnoća da mačka nema FIP je 98.8%. Kod mačaka kod kojih postoji nakupljena abdominalna ili torokalna tečnost koja može da se analizira:

- Ako postoji više od 32% gamaglobulina u tečnosti, šanse da mačka ima FIP je skoro 100%.

- Ako postoji više od 48% albumina u tečnosti, ili ako je odnos albumina prema gamaglobulinu veći od 0.81, šanse da mačka nema FIP je skoro 100%.

Iz svega navedenog može da se vidi da nije lako dijagnostifikovati FIP. „Zlatni standard“ u dijagnostici infektivnog peritonitisa predstavlja biopsija i mikroskopski, odnosno histopatološki pregled.

Kako se FIP tretira?

Ne postoji lek za FIP i retko koja mačka preživi ako oboli. Mački može da se daje potporna terapija koja će da joj olakša stanje i verovatno produži život. Suvi oblik FIP se sporije razvija, pa mačke s tim oblikom žive duže od onih sa vlažnim oblikom. To se posebno odnosi na one mačke kod kojih su samo oči stradale zbog granuloma. Mačke koje imaju normalan apetit i nemaju neurološke simptome i anemiju obično bolje reaguju na potpornu negu.

Potporna nega uključuje:

- Povremeno dreniranje abdominalne ili torokalne tečnosti kod mačaka sa vlažnim oblikom FIP. Ako se to radi suviše često, mačka gubi ogromne količine proteina što može da pogorša stanje.

- Terapija tečnostima.

- Kvalitetna ishrana.

- Antibiotici za sekundarne infekcije.

- Transfuzija krvi u slučajevima teške anemije.

FIP mačkama se često daje prednizon kao imunosupresiv, 2-4mg/kg dnevno da bi se u krvnim sudovima smanjili kompleksi virusnih antitela. Kod mačaka kod kojih je nastao problem sa očima, koriste se kapi sa kortikosteroidima i daju se injekcije steroida s unutrašnje strane kapka.

Trenutno se vrše istraživanja o drugim imunosupresivima koji mogu da uspore razvoj bolesti, kao i o lekovima koji bi ubili viruse ili usporili njihovo umnožavanje.

Prevencija i kontrola FIP

Odgajivačnica i domaćinstvo sa više mačaka:

- Posude sa posipom treba da uvek budu čiste i udaljene od posuda sa hranom i vodom. Treba da se prazne svakodnevno od fecesa, a posip treba da se menja bar jednom nedeljno, a posuda da se očisti i dezinfikuje.

- Mačke treba da se podele u grupe od 4-5 mačaka, i da se drže odovojeno. Grupe treba da se formiraju na osnovu starosti, a mačići mlađi od četiri meseca treba da se odvoje od ostalih mačaka.

- Mačke koje su tek dovedene i sve mačke za koje se sumnja da bi mogle da budu inficirane treba da se odvoje od ostalih mačaka.

- Osobe koje brinu o mačkama treba da posebno paze da zarazu ne prenesu preko odeće, posuda i drugih stvari. Prvo treba da urade sve što treba oko mačića, a na kraju da urade sve što treba za mačke kod kojih postoji sumnja da su zaražene. Na taj način se bitno smanjuje mogućnost prenošenja infekcije na one životinje koje su najosetljivije.

- Bitno je utvrditi da li mačke imaju FeLV.

- Nije moguće identifikovati potencijalne prenosioce ili mačke koje su imune putem testiranja na FIP.

- Trudne mačke i one koje doje treba da se drže zasebno od svih drugih mačaka u odgajivačnici.

- Ako se sumnja da je mačka dojilja prenosilac, mačiće treba odvojiti od majke u dobi od 4-6 nedelja. Treba ih držati odvojeno i od drugih mačaka u odgajivačnici.

- Mačke koje rađaju mačiće sa FIP više puta uzastopno treba da budu uklonjene iz programa reprodukcije.

Vakcina

Trenutno se na tržištu nalazi samo jedna licencirana vakcina protiv infektivnog peritonitisa mačaka, Primucell FIP, farmaceutske kompanije "Pfizer Animal Health", koja sadrži živi modifikovani virus. Daje se mačkama starijim od 16 nedelja, intranazalno. Vakcina je bezbedna, ali je njen efekat u prevenciji FIP minimalan, tako da Američko udruženje felinologa i stručnjaka felinološke veterinarske medicine i Savetodavni panel kliničara o vakcinaciji mačaka ne preporučuje tu vakcinu. Vlasnici mačaka treba da se savetuju sa svojim veterinarom koji će im pomoći da odluče da li njihova mačka treba da se vakciniše.

 

Prevod članka Feline Infectious Peritonitis (FIP) in Cats & Kittens, Veterinary Services Department, Drs. Foster & Smith, Inc., Holly Nash, DVM, MS

Dodatak tekstu (PDF) »

Mačke iz azila “Jessica”