Mačija sida je virusna infekcija kod mačaka.

Virus je prvi put otkriven tokom istraživanja bolesti koja je izbila u prethodno zdravoj koloniji spašenih mačaka u SAD-u, koje su pokazivale slične simptome kao i ljudi oboleli od side koju izaziva HIV. Iako su HIV i FIV veoma lični, virusi su spečifični za određenu vrstu, što znači da FIV inficira samo mačke, a HIV samo ljude. Ne postoji rizik infekcije kod ljudi koju su bili u kontaktu sa FIV pozitivnom mačkom. Mačka se najčešće zarazi FIV-om preko ujeda. Kada je zaražena, ona će ostati zaražena do kraja života, a posle perioda koji može trajati i nekoliko godina, virus može da ošteti imunitet mačke, tada se javljaju simptomi bolesti.

Šta je FIV i kako se širi?

FIV pripada porodici retro virusa, a grupi lentivirusa. Za lentiviruse je tipično da sporo izazivaju bolest i zato zaražena mačka može da bude zdrava dosta godina. 

Kada je mačka zaražena FIV-om, infekcija je permanentna (virus ne može da se eliminiše) i virus je prisutan u pljuvački zaražene mačke. Najčešći način prenošenja sa jedne mačke na drugu je preko ujeda, tako što pljuvačka zaražena virusom uđe pod kožu mačke. Virus ne može dugo da preživi van tela mačke i lako se ubija običnim dezinfekcionim sredstvima. Veoma retko, virus može da se širi i neagresivnim kontaktom između mačaka (npr. međusobnim čišćenjem), sa majke na mačiće, preko transfuzije krvi.

Nije poznato da li paraziti koji sisaju krv, kao što su buve, mogu da šire infekciju, ali preporučuje se redovno čišćenje od  buva.

Kako FIV izaziva bolest?

FIV inficira ćelije imunog sistema (bele krvne ćelije, uglavnom limfocite). Virus može da ubije ili ošteti ćelije koje inficira ili da kompromituje njihovu funkciju. Ovo može da dovede do postepenog opadanja funkcije imunog sistema.

Prvih nedelja posle infekcije, virus se razmnožava i može da izazove blage simptome bolesti kao što je blaga groznica i naduvenost limfnih čvorova. Obično su ovi simptomi toliko blagi, da prođu neopaženo. Razviće se imuna reakcija koja ne eliminiše virus, ali održava razmnožavanje virusa na relativno niskom nivou.

Posle određenog vremena, kod nekih mačaka se razmnožavanje ponovo pojača, i obično ove mačke razviju simptome bolesti. Ovo se obično desi 2-5 godina pošto je mačka inficirana. Pojačano razmnožavanje virusa dovodi do progresivnog oštećivanja imunog sistema.

Koliko je FIV čest?

Frekventnost FIV infekcije varira u različitim populacijama mačaka. Češći je tamo gde više mačaka živi na malom prostoru (gde su samim tim i tuče između mačaka češće), a nije toliko čest tamo gde je populacija mačaka manja i gde se ne puštaju da izlaze. Generalno, među zdravim mačkama biće 1-5% FIV pozitivnih, ali među visokorizičnom populacijom, taj procenat može da bude i između 15-20%. Infekcija je češća među mačkama koje izlaze napolje i dva puta je češća kod mužjaka u poređenju sa ženkama. Iako mačke svih godina mogu da se inficiraju, najčešća je kod mačaka srednjih godina (5-10 godina).

Koji su klinički sipmtomi FIV-a?

FIV obično izaziva bolest tako što potiskuje imunitet – normalna imuna reakcija mačke je kompromitovana, i mačka je sklonija drugim infekcijama i bolestima. Ne postoje specifični simptomi koji se povezuju sa FIV-om, ali tipična zaražena mačka će imati rekurentne nastupe infekcija ili bolesti koji  vremenom budu sve gori i ne odgovaraju na tretman onako kako bi kod zdrave mačke.

Neki od najčešćih simptoma FIV pozitivnih mačaka su:

• Gubitak težine
• Rekurentna groznica
• Letargija
• Uvećani limfni čvorovi
• Gingivitis i stomatitis (upale desni i usta)
• Hronične ili rekurentne respiratorne, očne i crevne bolesti
• Hronične kožne bolesti
• Neurološke bolesti (kod nekih mačaka, virus može da utiče na mozak)

Ostale bolesti koje mogu da se jave su: neoplazija (npr. limfom) i drugi infektivni agenti mogu da budu problematičniji kod FIV pozitivnih mačaka (toksoplazmoza, hemoplazmoza, FIP itd.).

FIV dijagnoza

Postoji nekoliko testova za dijagnozu FIV-a, neki se mogu odraditi i u lokalnoj veterinarskoj ambulanti. Većina testova uključuje uzimanje uzorka krvi i detektovanje prisustva antitela (obično u krvi nema dovoljno virusa koji bi se detektovao).

Imuni sistem mačke stvara antitela pošto je ona zaražena, a test radi na principu da mačke ne mogu da eliminišu virus, tako da, ako su antitela prisutna u krvi, onda je prisutan i virus. Testovi su generalno veoma pouzdani, ali nisu 100% tačni. Ukoliko postoji sumnja u rezultate testa, vaš veterinar treba da uradi i potvrdni test koristeći drugu metodu (drugu opremu, slanje krvi u laboratoriju koja koristi sofisticiranije aparate…).

Veoma je bitno da zapamtite da će mačići koji su rođeni od FIV majke, uneti u sebe antitela preko mleka, tako da test može biti lažno pozitivan. Takvi mačići uvek treba ponovo da se testiraju sa 5-6 meseci. Takođe, test može da bude lažno pozitivan kod mačaka koje su primile vakcinu protiv FIV-a.

Život sa FIV-om

Mnoge inficirane mačke mogu dugo i srećno da žive sa virusom i ne mora da znači da će virus uzrokovati neku kliničku bolest. Da li će se bolest razviti zavisi od više faktora, uključujući i vrstu FIV-a kojom je mačka inficirana, imuni sistem i prisustvu tj. odsustvu drugih infektivnih agenata. Jedno istraživanje je pokazalo da FIV pozitivne mačke žive u proseku nešto manje od 5 godina od trenutka dijagnoze, u poređenju sa zdravim mačkama koje žive oko 6 godina.

Glavni ciljevi u kontroli FIV-a su prevencija širenja infekcije na druge mačke i održavanje dobrog kvaliteta života. Dokazano je da neki antivirusni lekovi koji se koriste u humanoj medicine za HIV, mogu da pomognu i nekim mačkama sa FIV-om.

Generalni tretman uključuje:

• Sterilizaciju svih FIV pozitivnih mačaka da bi se smanjio rizik od tuče.
• Onemogućiti FIV pozitivnim mačkama da izlaze i da se mešaju sa zdravim mačkama. Ovo pomaže u prevenciji širenja infekcije ali takođe štiti FIV zaražene mačke od izlaganja drugim infektivnim agentima.
• Kvalitetna ishrane – izbegavati sirovo meso, jaja i nepasterizovane mlečne proizvode koji povećavaju rizik od izlaganja parazitima i bakterijama.
• Kvalitetna nega (redovno čišćenje od buva i glista, redovna vakcinacija…)
• Idealno bi bilo voditi mačku na kontrole kod veterinara 2 puta godišnje.
• Brzo reagovanje i prikladni tretman ukoliko se pojavi sekundarna bolest. Vreme potrebno za lečenje će možda biti duže.

Antivirusne terapije koje se ponekad koriste kod FIV pozitivnih mačaka:

• Interferoni su grupa prirodnih jedinjenja koji imaju antivirusni efekat i modifikuju imune reakcije. Mačiji interferon omega je dostupan u nekim zemljama. On može da pomogne imunom sistemu ali neće imati preveliki uticaj na FIV.
• Antivirusni lekovi kao što je AZT – neki humani lekovi su takođe efektivni i kod mačaka ali potrebno je pažljivo nadgledanje prilikom upotrebe. Ovi lekovi ne mogu da izleče mačku posebno ukoliko su simptomi ozbiljni.  

Prevencija i kontrola

Vakcina protiv FIV-a je dostupna u mnogim zemljama. Podaci pokazuju da ona pruža korisni stepen zaštiteiI može da bude dobra za mačke koje su visokorizične. Ali ne očekujte da vakcina pruža potpunu zaštitu, pogotovo zato što postoji više vrsta FIV-a.

Idealno bi bilo kada bi FIV mačke bile odvojene od zdravih mačaka ali ovo ponekad može da bude teško u kući sa više mačaka. Pošto je rizik od prenošenja FIV-a socijalnim kontaktom kao što je korišćenje iste činije za hranu ili vodu, međusobnim čišćenjem, veoma mali, neki vlasnici ne odvajaju svoje mačke. Međutim, preporučuje se da se mačke ipak hrane iz različitih činija jer se dosta virusa nalazi u pljuvački. Kadice sa posipom i činije treba dezinfikovati posle korišćenja.

Prognoze za inficirane mačke

Prognoze zavise od stadijuma bolesti. Ukoliko se FIV rano otkrije, može da prođe dosta vremena pre nego što se razviju klinički simptomi a ne moraju ni sve inficirane mačke da razviju sindrom imunodeficijencije. Infekcija je permanentna ali mnoge inficirane mačke vode kvalitetan i dug život.