Mačije bolesti gornjih disajnih puteva

Mačije zarazne bolesti disajnih puteva jesu vrlo zarazne, često ozbiljne bolesti mačaka koje se mogu brzo širiti u domaćinstvima sa više mačaka, odgajivačnicama i azilima. One su najčešći infektivni problem sa kojim će vlasnik mačke sresti. Iako mali broj odraslih mačaka umire od bolesti gornjih disajnih puteva, smrtnost među mačićima dostiže 50%.

Iako vrlo zarazne među mačkama, ne mogu se preneti na ljude. Takođe, mačke od ljudi ne mogu zaraditi prehlade. To je zato što virusi koji napadaju mačke ne napadaju ljude, i obrnuto.

Nedavno je otkriveno da su za većinu kliničkih infekcija gornjih disajnih puteva kod mačaka (80 do 90%) odgovorne dve osnovne grupe virusa.

Prva grupa je grupa herpesvirusa koja uključuje FVR (Feline Viral Rhinotracheitis) Mačiji zarazni Rinotraheitis.

Druga grupa je grupa kalicivirusa koja uključuje Feline Calicivirus Disease, Mačiji Kalici virus.

I drugi virusni agenti, naročito iz grupe Reovirusa, izazivaju mačije infektivne bolesti disajnih puteva. Oni su odgovorni za mali procenat slučajeva.

Postoje dva jasno odvojena stadijuma koja se razlikuju u kompleksu mačijih bolesti gornjih disajnih puteva. Akutni stadijum praćen je stadijumom stanja hroničnog nosioca.

AKUTNA VIRUSNA RESPIRATORNA INFEKCIJA

Postoje značajne razlike u težini bolesti. Neke mačke imaju blage simptome, dok je kod drugih bolest rapidno progresivna i ponekad sa smrtnim ishodom. Bolest se sa mačke na mačku prenosi direktnim kontaktom sa inficiranim iscetkom iz očiju, nosa, usta; zaraženim posudama sa posipom, činijama za vodu, i ljudskim rukama; a retko kapljično. Zavisno od uslova, virus van domaćina opstaje od 24 sata do 10 dana. Bez obzira na to koji virus je izazivač infekcije, početni znakovi su slični. Inficirani organizam može se identifikovati isključivo viralnim ili serološkim testom. Ovi testovi nisu uvek dostupni dovoljno brzo da bi se koristili u planiranju lečenja.

Klinički znaci javljaju se 2 do 17 dana od dana izlaganja virusu i dostiže maksimalu žestinu 10 dana kasnije. Bolest počinje žestokim napadom kijanja koji traje 1 do 2 dana. Sledi konjuktivitis i vodeni iscedak iz očiju i nosa, što može ukazivati na prehladu ili grip. Između trećeg i petog dana, mačka pokazuje groznicu, apatiju i gubitak apetita. Iscedak iz očiju i/ili nosa postaje sluzav ili gnojan. Mačke sa opstruisanim nosnim putevima dišu otvorenih usta. Dalji znakovi zavise od toga koji je respiratorni virus u pitanju.

Mačka sa Herpesvirusom razvija spazmatičan kašalj. Ukoliko je površina oka ozbiljno upaljena, kod mačke se može razviti keratitis ili gnojenje (ulceracija) rožnjače. Kod mačke zaražene Calicivirusom može se videti gnojenje sluznice u ustima (stomatitis). Ovo izuzetno slabi organizam, pošto mačka gubi čulo ukusa za hranu i odbija da jede i pije. Uobičajena je pojava balavljenja. Može doći do pojave kratkog daha i virusne pneumonije. Sekundarna bakterijska infekcija, dehidratacija, izgladnelost, i rapidni gubitak težine jesu komplikacije koje vode smrtnom ishodu.

Dijagnoza se može posumnjati na osnovu kliničkih znakova. Može se potvrditi izolovanjem virusa iz grla ili specifičnim serološkim testovima krvi. Zbog visoke zaraznosti/prenosivosti ovih bolesti, ovi testovi su izuzetno značajni kada su u pitanju odgajivačnice, azili ili domaćinstva sa više mačaka.

LEČENJE: Mačka kod koje se sumnja na akutnu zaraznu respiratornu infekciju mora biti striktno izolovana 3 do 4 nedelje da ne bi zarazila druge. Važno je dezinifikovati svu mačiju posteljinu, činije, kaveze, kao i sve predmete sa kojima je zaražena mačka dolazila u kontakt, tako što se sve pere rastvorom hlornog izbeljivača i vode. Osobe koje se o njima brinu treba da presvlače odeću, da nose nazuvke za jednokratnu upotrebu i da često peru ruke.

Za pacijente važni su odmor i odgovarajuća vlažnost vazduha. Smestite svoju mačku u toplu prostoriju i koristite kućni ovlaživač vazduha. Prednost ima hladni ovlaživač u odnosu na topli ovlaživač zato što je manja verovatnoća da će hladni ovlaživač izazvati dodatne disajne probleme. Iako minimalno, držanje mačke u kupatilu dok se tuširate, može da pomogne.

S obzirom na to da dehidratacija i anoreksija ozbiljno iscrpljuju mačku, važno je podsticati je da jede i pije vodu. Hranite mačku izuzetno ukusnom hranom sa jakim mirisom kao što se hrana sa mirisom tunjevine ili prerađena hrana za bebe rastvorena u vodi (hrana nikako ne sme sadrzati beli luk u prahu). Dodatna tečnost može se dati uz pomoć šprica. Kada mačka ponovo počne da jede i pije, najgora opasnost je prošla.

Sekret iz očiju, nosa i usta čistite navlaženim komadima pamučne vate kad god je to potrebno.

Otečene nosne membrane mogu se skupiti upotrebom dečijih kapi za nos (0.25%). Upotrebite samo jednu kap za jednu nozdrvu prvog dana. Drugog dana stavite jednu kap u drugu nozdrvu. Lek se apsorbuje i deluje na oba nosna prolaza. Nastavite naizmenično ukapavanje u nozdrve. Koristite oprezno da biste izbegli povratno začepljenje i previše isušivanja sluznice. Nemojte upotrebljavati duže od 5 dana.

Ukoliko mačka dehidrira, odbija hranu, gubi težinu ili ne reaguje na kućnu negu, potražite hitnu pomoć veterinara.

Antibiotici su značajni za savladavanje umerene ili jake respiratorne infekcije zato što tretiraju sekundarne bakterijske infekcije, kada su prisutne. Antibiotici nisu potrebni i ne preporučuju se za blage infekcije gornjih disajnih puteva. AMOXICILLIN-CLAVULATE i DOXYCYCLINE predstavljaju dobar izbor. Antibiotike mora prepisati isključivo veterinar. L-LYSINE je amino-kiselina koja može pomoći da se očisti infekcija koja se odnosi na herpesvirus.

STANJE HRONIČNOG NOSIOCA

Skoro sve mačke jednom zaražene FVR postaju hronični nosioci. FVR živi i umnožava se u ćelijama tkiva koje oblaže grlo. U vreme stresa (stres podrazumeva BOLEST, ANESTEZIJU, OPERATIVNE ZAHVATE, DOJENJE, LEČENJE STEROIDIMA ILI ČAK EMOCIONALNI STRES), imunitet pada i virus se širi sekretom iz usta. Tada mačka može pokazivati simptome blagog obolenja gornjih respiratornih puteva.

CALICIVIRUS može se širiti nepekidno, i 80% mačaka koje su imale CALICIVIRUS nastavljaju da budu hronični nosioci. Zato mačke inficirane Calicivirusom predstavljaju ozbiljan rizik za ostale mačke u zajednici. Verovatnoća da povremeno izbije epidemija je velika.

PREVENTIVA: Odvajanje virus-pozitivnih mačaka iz kolonije koja se razmnožava ili iz domaćinstva teško je. Neophodno je nekoliko meseci segregacije i testiranja. Novopridošle mačke koje ulaze u domaćinstvo ili odgajivačnicu predstavljaju dalji potencijalni izvor zaraze. Takve mačke moraju biti u strogoj izolaciji 10 do 14 dana i treba pratiti znake pojave infekcije. Mačka koja se prihvati u pansion treba da se odvoji i testira i hrani odvojeno od drugih mačaka. Sve mačke rutinski se moraju testirati na FELV i FIV. Dobro provetren i prostran životni prostor i izbegavanje prenaseljavanja, kao i stroga higijena i česta dezinfekcija sudova i prostora za život bitni su za kvalitetan menadžment u odgajivačnicama.

Ubedljivo najefikasniji korak je vakcinacija svih mačaka, mada ni tada kontrola nije stoprocentna. Vakcinacijom se ne može eliminisati stanje hroničnog nosioca.

ZARAZNI SISTEMSKI MAČIJI KALICIVIRUS (VIRULENT SYSTEMIC FELINE CALCIVIRUS VS-FCV)

Nova mutacija Calicivirusa identifikovana je u raznim mačijim epidemija. Prva epidemija bila je u Kaliforniji, i od tada ih je bilo širom SAD. Calicivirus u ovim slučajevima čini se da je mutirao u virulentnu/smrtonosnu/ formu te je zato poznat pod imenom VS-FCV.

Ovaj virus prenosi se fecesom, otpalom kožom i dlakom, i sekretom iz nosa, očiju i usta. Asimptomatično i blago obolele mačke mogu prenositi fatalnu bolest drugim mačkama, stoga sve mačke koje su bile izložene treba smatrati potencijalnim izvorom zaraze. Virus je izrazito zarazan i lako se prenosi kako direktnim kontaktom tako i odećom, sudovima, posteljinom i preko drugih stvari. Neophodno je strogo voditi računa o higijeni da bi se sprečilo širenje epidemije.

Pored respiratornih simptoma, mačke će imati groznicu, edeme /otoke/ lica i udova, ulcere /čireve/ i gubitak dlake na licu, šapama i ušima. Mogu se pojaviti i drugi znaci tipični za mačije bolesti gornjih respiratornih puteva, uključujući iscedak iz nosa i očiju, čireve u ustima, anoreksiju, i depresiju.

Veruje se da je za oštećenje organa odgovoran sekundarni imunološki odgovor koji prati ove znake, što vodi do smrtnosti od 60%. Smrtnost kod starijih mačaka veća je nego kod mačića.

Iako ovaj sindrom nije uobičajen, povremene epidemije i grupe slučajeva dokumentovani su širom SAD. Do sada ovo se dešavalo kod mačaka svih starosnih dobi, uključujući kako vakcinisane tako i nevakcinisane mačke. Nije poznato da je bilo koja druga vrsta pogođena ovim sojem Calicivirusa. Za ljudsko zdravlje nema rizika.

LEČENJE: Lečenje obolelih mačaka uključuje potpornu negu zajedno sa terapijom steroidima i interferonom. Od koristi može biti Bovine lactoferrine/govedji lactoferin/. Za sada efikasnost ovog lečenja nije poznata.

PREVENTIVA: Izolujte sve mačke za koje se sumnja da su inficirane. FV-FCV može u spoljnoj sredini opstati do 4 nedelje i otporan je na neke dezinficijense, ali vodeni rastvor hlornog izbeljivača u odnosu 1:32 - /1 deo hlornog izbeljivača i 32 dela vode/ koristi se da se efikasno spreči širenje epidemije. Sve površine moraju biti detaljno očišćene i dezinficirane. Ne unosite u društvo novu mačku najmanje 4 nedelje. Nova vakcina iz Fort Dodge Animal Health, pod nazivom CaliciVax, nedavno je licencirana za kontrolu.