Mačji stomatitis je teška bolest sa koju karakteriše jaka upala gingive i sluznice u ustima. Klasičan izgled stomatitisa je upala u kaudalnoj usnoj šupljini (zadnji deo usta) gde se gornji (maksilarni) zubni luk proteže nadole u susret donjem (mandibularnom) zubnom luku. Ovo je takođe poznato kao kaudalni mukozitis. Stomatitis je jedna od retkih zubnih bolesti kod mačaka koja često izaziva znake bola kada je jak. Klinički znaci mogu uključivati gubitak težine, salivaciju, ispuštanje hrane, gubitak apetita ili anoreksiju, skrivanje, vokalizaciju/siktanje pored hrane, aljkavost, izbegavanje zevanja i zadah iz usta. U idealnom slučaju, oralna upala bi se primetila na opštem pregledu pre nego što se primete znaci oralnog bola. To nam daje najbolje šanse za pozitivan ishod lečenja.

Šta uzrokuje stomatitis?

Nažalost, uzrok stomatitisa za sada nije poznat. Smatra se da je to atipičan imunološki odgovor na jedan ili više etioloških agenasa, npr. mačji kalicivirus i/ili herpesvirus. Postoje korelacije u istraživanjima koja pokazuju da većina mačaka sa stomatitisom izlučuje jedan ili oba ova virusa. Kad uđu u organizam, ti virusi postaju stalni stanovnici. Kod većine mačaka ne uzrokuju probleme, ali kod nekih mogu izazvati nenormalan imunološki odgovor koji se može manifestovati kao upala u ustima. Moguće je da, iako ovi virusi ne izazivaju direktno stomatitis, umesto toga izazivaju promene imunološke tolerancije i odgovora na normalnu floru u ustima (tj. bakterije u plaku). Iz tog razloga prisustvo bakterija plaka može izazvati slične imunološke reakcije i dodatno pogoršati upalu usne šupljine

Dijagnoza

Dijagnoza stomatitisa se generalno zasniva na kliničkom izgledu lezija. Generalizovana upala sluzokože koja se proteže u kaudalne (zadnje) delove usta karakteristična je za ovu bolest. Važno je napomenuti da samo upala gingive/desni, čak iako je teška, ne predstavlja dijagnozu stomatitisa. Upala mora da se proširi izvan gingive u opštu oralnu sluznicu i u kaudalna područja usne šupljine. Biopsija se može preporučiti ako lezije nisu u skladu sa stomatitisom, kao što je jednostrana upala.

Postoji li način da se spreči stomatitis?

Nažalost, zbog činjenice da je tačan uzrok još uvek u velikoj meri nepoznat, ne postoji prevencija stomatitisa.

Pre i posle vađenja svih zuba

Kako se leči?

Stomatitis je hronična inflamatorna bolest koja često zahteva doživotno lečenje. Kod malog broja slučajeva može biti opasan po život kada se upala ne može kontrolisati.
Prvi korak u lečenju stomatitisa je uklanjanje nekih ili svih zuba. Razlog za tako agresivnu prvu liniju tretmana je činjenica da je potrebno ukloniti sve površine koje zadržavaju plak (tj. zubi) u ustima i na taj način se smanjuju oralne bakterije. Više studija je pokazalo da će većina mačaka (60-80% ili više) imati pozitivan odgovor na vađenje. Generalno, uklanjaju se umnjaci, dok se očnjaci i sekutići uklanjaju ako postoji upala oko njih i/ili znaci stomatološke bolesti koja uključuje ove zube (parodontalna bolest ili
resorpcija). Ovu odluku donosi lekar u toku operacije. Nekim mačkama će nakon operacije biti potrebni oralni lekovi (o kojima će biti reči u nastavku) kako bi se dodatno kontrolisala upala nakon ekstrakcije. Važno je napomenuti da je prognoza najbolja kada se operacija ne odlaže zbog pokušaja kontrole upale antibioticima i/ili steroidima. Ovi tretmani će imati ograničen efekat sve dok se bakterijsko opterećenje ne smanji ekstrakcijom. Ekstrakcije treba da budu PRVI korak u lečenju stomatitisa, a ne poslednji.
Ako upala potraje u većoj meri nakon ekstrakcije, biće potrebno medicinsko lečenje. Redovne ponovne kontrole kod veterinara su važne kako bi se osigurala odgovarajuća kontrola rezidualne bolesti. Uspeh tretmana nakon ekstrakcije meri se praćenjem nekoliko kriterijuma. To uključuje: smanjenu vizuelnu upalu, smanjenje kliničkih znakova (kao što je gore navedeno), povećanje telesne težine i opšte poboljšanje. Za one mačke koje imaju rezidualnu bolest, postoji više različitih mogućnosti lečenja, od kojih sve imaju za cilj moduliranje i/ili smanjenje imunološkog odgovora.

1. Oralni tretmani kao što su antiseptici ili suplementi sa masnim kiselinama mogu koristiti nekim mačkama, ali ukoliko postoji oralni bol lokalna primena proizvoda može biti teška. Iz tog razloga, ovi proizvodi često nisu primenljivi za pacijente sa stomatitisom.

2. Steroidi su jedna od najčešće korišćenih mogućnosti lečenja zbog svoje sposobnosti da odmah smanje upalu. Doziranje će varirati u zavisnosti od stepena bolesti i opšteg zdravlja pacijenta. Steroidi mogu imati negativne nuspojave, ali se te nuspojave mogu vremenom smanjiti smanjenjem količine na najnižu efikasnu dozu.

3. Mačji interferon Omega je stimulator imuniteta koji treba da pomogne telu u borbi protiv osnovne virusne infekcije. Nema antiinflamatorne efekte niti ublažava bolove, ali je siguran lek sa minimalnim nuspojavama.

4. Ciklosporin je imunosupresivni lek koji se obično koristi kod pacijenata sa transplantiranim organima. Pokazao je ohrabrujuću efikasnost u kontroli stomatitisa, ali ne postoji trenutno smanjenje upale koje vidimo kod steroida. Ovaj lek može biti skup i zahteva intenzivnije praćenje, ali većina mačaka ga dobro podnosi i može se bezbedno koristiti na duže staze.

Antibiotici

Njima nije mesto u lečenju stomatitisa i autor teksta izbegava upotrebu antibiotika osim ako je to apsolutno neophodno. Iako privremeno smanjuju neugodan miris i upalu, ovo je kratkotrajan odgovor i može pružiti lažni osećaj sigurnosti. Stomatitis nije bakterijska infekcija koja se može kontrolisati ili izlečiti antibioticima, a naša društvena odgovornost za smanjenje upotrebe antibiotika trebala bi imati prednost nad našom željom da ih koristimo.

Izvor: animaldentalspecialist.com