Kao i FIV, virus mačije leukemije - FeLV (Feline Leukaemia Virus) pripada grupi virusa pod nazivom "retrovirusi", ali drugačijoj familiji u okviru te grupe. Oba virusa predstavljaju dugoročne bolesti koje oštećuju imuni sistem mačke i time ga čine podložnim drugim infekcijama. Uz to, FeLV takođe izativa tumore kod 20-30% inficiranih mačaka.

KAKO MAČKE DOBIJAJU LEUKEMIJU? 

Mačke se mogu zaraziti virusom mačije leukemije na dva načina: još nerođeni mačići se inficiraju još u materici ukoliko je majka nosilac virusa. Takođe se mogu inficirati njenim mlekom. Ovo se razlikuje od FIV gde majka ne može inficirati mačiće, iako im može preneti antitela.

Prenošenje sa mačke na mačku dešava se jedino kada postoji produžen blizak kontakt između mačaka. Virus se nalazi u pljuvački inficirane mačke i veoma brzo umire kada se nalazi izvan tela, tako da mogućnost prenošenja postoji samo kao posledica bliskog kontakta sa inficiranom mačkom. Ovo znači da je potrebno uzajamno lizanje, zajedničko hranjenje iz iste posude ili ugriz da bi infekcija bila preneta na drugu mačku. Potrebno je primetiti razliku u odnosu na FIV gde se infekcija prenosi ugrizom, a nije ustanovljena povezanost prenošenja virusa sa zajedničkim hranjenjem ili uzajamnim lizanjem mačaka. FeLV se takođe nalazi u suzama, sekretu u nosu i urinu inficiranih mačaka, ali mogućnost da ovo bude put prenošenja virusa na druge mačke je manja u odnosu na pljuvačku. Krv je takođe izvor infekcije i neohodno je da sve mačke donori krvi prođu proveru na FeLV i FIV.

ŠTA SE DEŠAVA KADA JE MAČKA IZLOŽENA INFEKCIJI?

Ovo zavisi od godina starosti mačke. Otpornost na infekciju raste sa godinama. Većina novorođenih mačića dobiće antitela na FeLV od majke, koja ih štite ukoliko su izloženi virusu. Međutim, ako nisu dobili antitela (zato što im majka nije bila u dodiru sa virusom) i ako budu izloženi virusu, postaće trajno inficirani. Kod mačića starosti između šest nedelja i četiri meseca (kojima je iščezao imunitet stečen od majke), 85% mačića izloženih virusu postaće trajno inficirani.

Kod mačića koji su stariji od četiri meseca ili odraslih mačaka, samo 15% će biti trajno inficirano. Preostalih 85% će proizvesti antitela na virus i oporaviće se od infekcije. Ove mačke će imati doživotni imunitet na FeLV, što može biti provereno testom na antitela koja neutralizuju virus (VN test). Međutim, mnogi veterinari nisu čuli za ovaj test, tako da će biti potrebno da ga zahtevate. Iz svega ovoga očigledno je da su virusu (FeLV) najpodložniji mačići uzrasta od šest nedelja do četiri meseca. Od onih koji budu trajno inficirani, 80-85% će da ugine u periodu između 2 do 5 godina. Mačići koji su inficirani pre rođenja takođe će uginuti u ovom periodu. Dugoročna prognoza načelno nije dobra za mačiće inficirane u ovom uzrastu.

ŠTA SU SIMPTOMI MAČIJE LEUKEMIJE?

Dve do četiri nedelje nakon infekcije mačka može početi da se oseća loše i da ima povišenu temperaturu u kraćem periodu. Ovo povećanje može biti potpuno neznatno i samim tim i neprimetno. Nakon što se mačka oporavi od ovoga, postoji mogućnost da se novi simptomi neće pojaviti u periodu od par nedelja pa sve do pet godina. Kada (i ukoliko) se dalji znaci ipak pojave, jedna trećina zaraženih mačaka razviće tumore – u grudnom košu (grudna žlezda), crevima, limfnim čvorovima, bubrezima, jetri, slezini ili koštanoj srži („prava leukemija“). Kod preostale dve trećine mačaka mogu se razviti drugi problemi – anemija, neplodnost, spontatni pobačaji i različite infekcije zbog virusa koji uništava prirodni imunitet mačke. Ove infekcije uključuju infektivni peritonitis kod mačaka (Feline Infectious Peritonitis – FIP), toksoplazmozu, mačiju infektivnu anemiju i različite hronične infekcije kao što su gingivitis, infekcije kože i grip. Pošto sva ova stanja mogu da daju različite simptome, a simptomi mogu biti uzrokovani i od strane drugih bolesti, mačija leukemija može biti dijagnostikovana samo testiranjem krvi.

DIJAGNOZA

Prvi test je obično analiza krvi. Veterinari mogu nabaviti setove da bi izvodili ove testove u svojim ordinacijama ili šalju krv na analizu u laboratoriju. Ovi testovi su poznati kao ELISA testovi, iako mogu imati različita imena u okiru kompanija koje ih proizvode. Oni detektuju antigen (deo virusa). Takođe postoje testovi za koje se koristi pljuvačka.

Koji god test da je upotrebljen, svi imaju visoki nivo osetljivosti i nekada daju “lažno pozitivne” rezultate. Mogući uzroci lažno pozitivnih rezultata su kontaminacija uzoraka drugim uzorcima ili laborant koji ne sledi uputstva u potpunosti doslovno. Medutim, ovi testovi su korisni jer se brzo izvode i daju momentalne rezultate ukoliko mačka treba da bude vakcinisana u slučaju da je rezultat negativan. 

Ako je ELISA test pozitivan, onda treba ponoviti testiranje kako bi se ustanovilo da li je rezultat zaista pozivitan odnosno da li je mačka zaista inficirana. Postoje dva testa koje je moguće koristiti. Test izolovanja virusa izvodi se u Velikoj Britaniji uz naknadu jedino pri Katedri za virologiju mačaka na Univerzitetu u Glazgovu ili u Centru za felinologiju Univerziteta u Bristolu. Pošto centar u Glazgovu ne naplaćuje dodatno testiranje uzoraka koji su pozitivni na ELISA testu, neki veterinari preferiraju da prvo pošalju test njima kako bi izbegli ponovno uzimanje krvi. Međutim, pošto je većina testova svakako negativna, ostali veterinari uglavnom koriste test-setove i šalju na proveru samo uzorke koji su pozitivni. IFA (imuno florescentna antitela) test koristi samo jedna komercijalna laboratorija (VetLab). Ovi testovi su pouzdaniji od ELISA testova i pouzdani skoro isto koliko i izolovanje virusa (tačno u 98.3% slučajeva). Pošto je brže od testa izolovanja virusa, može da se koristi kao skrining test. Međutim, za potvrdu se preferira test izolovanja virusa. 

Mačke koje su pozitivne na test izolovanja virusa su najverovatnije skorije inficirane. 85% mačaka će razviti ANTITELA KOJA NEUTRALIZUJU VIRUS, eliminišu virus i stvaraju imunitet na buduće infekcije. Za ovo je potrebno do 8 nedelja. Stoga je neophodno ponovo testirati sve pozitivne mačke posle 8 do 12 nedelja (naravno, neophodno je ponovo sprovesti test izolovanja virusa ukoliko je test ponovo pozitivan kako bi se osigurala tačnost rezultata). Pozitivan FeLV test ne dokazuje da je bolest koju mačka ima prouzrokovana FeLV. Može se raditi i o slučajnom podudaranju. Stoga, ukoliko je mačka pozitivna, i dalje treba sprovesti testove za druge potencijalne uzroke bolesti.

LEČENJE

Jedna trećina mačaka koje se razbole kao posledica zaraženosti virusom mačije leukemije razviće tumore (limfosarkome). Iako ne postoji specifičan tretman za virus, neke oblike tumora je moguće lečiti citostaticima. Iako ovi tretmani ne daju izlečenje, njima je moguće postići varijabilne periode (do nekoliko godina) remisije (odnosno perioda kada mačka deluje izlečeno). Za najbolje rezultate koriste se kombinacije lekova. 

Dve trećine mačaka koje imaju leukemiju pate od infekcija koje nisu direktni efekti bolesti, već posledica uništavanja njihovog imuniteta od strane virusa leukemije. Za većinu ovih stanja postoje tretmani, ali neke mačke će uginuti uprkos tome, pošto nisu u stanju da se same izbore sa infekcijom. Veterinari često savetuju testiranje mačke na leukemiju ukoliko tretman za hroničnu infekciju ne daje rezultate.

Anemija se često javlja kod mačaka obolelih od leukemije. Veruje se da su mačke pozitivne na FeLV sklonije anemiji koju prouzokuje parazit u krvi koji se razvija jer mačka nije u stanju da se izbori sa infekcijom. Bolest se leči antibiotikom (doxycyclin) i steroidima, sa varijabilnim uspehom. Uzrok anemije takođe može da bude direktni efekat virusa na koštanu srž. U ovim situacijama tretman steroidima ili drugim lekovima koji suzbijaju imunitet (imunosupresanti) ponekad daje rezultate. Svakako vredi pokušati.

Sterilitet i pobačaji se javljaju kod 9 od 10 ženki pozitivnih na FeLV. Preostale ženke rodiće inficirane mačiće i tako se zaraza nastavlja. Ne postoji tretman za mačiće, i oni će skoro sigurno uginuti u roku od 2 godine. Ženku svakako treba sterilisati kako bi se izbeglo rađanje još zaraženih mačića. 

KONTROLA

Virus mačije leukemije prenosi se sa mačke na mačku ili od strane inficirane majke na potomstvo ili bliskim kontaktomsa mačićima mlađim od 4 meseca. Samo 15% mačaka starijih od 4 meseca biće inficirano i to jedino u situacijama kada su izložene velikim količinama virusa.

Samim tim, potrebno je testirati sve ženke koje su u periodu razmnožavanja i sterilisati one koje su pozitivne na virus kako bi bolest mogla biti eliminisana sa tom generacijom mačaka. Nažalost, ovo se neće dogoditi! Ako stavimo na stranu mačke sa pedigreom (koje se načelno svakako testiraju), većina mačijih trudnoća je neplanirana.

Zbog dugog perioda između trenutka kada se mačka zarazi virusom do oboljevanja (do 5 godina u 85% slučajeva i čak i duže u 15% slučajeva), postoji značajan vremenski period u kome prividno zdrave mačke mogu preneti infekciju. Glavni metod kontrole je korišćenje dostupnih testova da bi se identifikovali nosioci virusa i sprečavanje da se virus prenese na druge mačke.  Pošto virus ne živi dugo izvan tela mačke, potreban je blizak kontakt da bi bio prenet drugoj mački. U praksi, ovo znači međusobno lizanje, hranjenje iz iste posude i ujedi naneti tokom borbe ili parenja. U skladu sa tim treba preduzeti mere kako bi se ovo sprecilo. Ne postoji rizik prenošenja virusa sa jedne mačke na drugu samo zato što žive u istom domaćinstvu ukoliko izbegavaju jedna drugu! Takođe, ne postoji rizik prenošenja infekcije ukoliko vašu mačku ostavite na čuvanje kod osoba koje održavaju svoj pansion na pravi način. Posude sa peskom su potencijalni izvor infekcije ukoliko se pesak ne čisti posle upotrebe, pošto je virus prisutan u urinu. Međutim, manje je moguće da će mačka biti izložena velikoj količini virusa na ovaj način, u poređenju sa tim da je liže mačka koja ima virus prisutan u pljuvački.

Postoji nekoliko vakcina protiv mačije leukemije dostupnih na tržištu u Velikoj Britaniji. Ove vakcine su načelno efikasne 70’80%, tako da je važno imati u vidu da neke mačke neće biti zaštićene iako su primile vakcinu. Preporučuje se da se mačke testiraju na FeLV pre vakcinacije pošto vakcina neće imati efekta ukoliko je mačka već inficirana. Međutim, mačka koja je zaražena neće imati posledice ukoliko bude vakcinisana, tako da neki veterinari smatraju da nema potrebe zadavati dodatni stres mački i troškove vlasniku.

Za razliku od testiranja na HIV kod ljudi, ne postoji psihološko savetovanje za vlasnike koji saznaju da je njihova inače savršeno zdrava mačka nosilac potencijalno smrtonosne bolesti, a takve vesti mogu biti poražavajuće. Dodatni period brige predstavlja ponovno testiranje nakon 12 nedelja. Ako je test tada negativan, možemo pretpostaviti da je mačka prebrodila infekciju i razvila sopstveni dožvotan imunitet. Ovo se može proveriti putem testa na antitela koja neutrališu virus. Ako se potvrdi da je mačka imuna, uštedećete na troškovima godišnjih vakcinacija (što treba imati u vidu kada plaćate ponovne testove). 

KAKO POSTUPATI SA FeLV POZIVITNOM MAČKOM

Ukoliko je mačka reagovala pozitivno na dva testa izolovanja virusa u roku od 12 nedelja, to znači da je permanentno zaražena.

Ukoliko je mačka zdrava, lečenje nije potrebno, ali neophodno je imati u vidu da 85% zaraženih mačaka umre u roku od 5 godina (u poređenju sa 15% opšte populacije mačaka). Tokom ostatka svog života takva mačka će biti potencijalni izvor infekcije za ostale mačke sa kojima bude u prisnom kontaktu. Načelno govoreći, ako vlasnik FeLV pozitivne mačke razmatra nabavku još jedne mačke, ovu mačku treba testirati na antitela koja neutrališu FeLV. Ako mačka ima antitela, imuna je na leukemiju i bezbedno je da bude zajedno sa mačkom koja je pozitivna na virus. Sama činjenica da je nova mačka vakcinisana nije dovoljna ’ može se desiti da spada u 20% mačaka koje ne reaguju na vakcinu. Međutim, ukoliko se javi situacija u kojoj vlasnik mora da uzme još jednu mačku (kao što se dešava u azilima), treba zapamtiti da je prenošenje virusa sa jedne na drugu odraslu mačku veoma teško. Postoje jednostavne mere predostrožnosti kao što su odvojene posude za hranjenje i čišćenje peska odmah nakon upotrebe.

Ukoliko je zaražena mačka u domaćinstvu sa nekoliko mačaka, ostale mačke su verovatno nosioci virusa ili imaju antitela koja neutrališu virus što znači da su imune (ovo je vrlo verovatno ako su sve mačke odrasle) ili ako nemaju bliskog kontakta sa zaraženom mačkom, možda ne spadaju ni u jednu ni u drugu grupu. Treba upamtiti da je najveći rizik infekcije za mačiće mlađe od 4 meseca. 

FeLV POZITIVNE MAČKE U AZILIMA 

Ove mačke predstavljaju veliki problem za azile pošto je malo ljudi voljno da ih usvoji. Načelno, zdrave FeLV pozitivne mačke moguće je udomiti u porodicama koje nemaju drugih mačaka (svakako koje nemaju mačiće). Međutim, ovoga se ne treba pridržavati toliko striktno da dobrobit mačke bude zaboravljena, pošto je rizik prenošenja među odraslim mačkama veoma nizak. 85% mačaka razvije sopstveni imunitet na mačiju leukemiju, ali ukoliko mačka nije testirana ili je testirana i ustanovljeno je da nije imuna, moguća je vakcinacija, a osim toga,  treba imati u vidu da prenošenje virusa nije jednostavno.

Mačke bez doma koje su pozitivne na FeLV predstavljaju poseban problem. Ukoliko su sklone tučama treba ih sterilisati jer ovo može umanjiti agresivnost (ove mačke u praksi nisu testirane osim ako nisu uhvaćene zbog sterilizacije). Ne postoji mnogo toga što je moguće uraditi, iako agresivne mačke lutalice mogu biti „relocirane“. U situacijama kada postoji čopor, ukoliko je ceo čopor sterilisan kako nema rizika od rađanja zaraženih mačića, najbolje je ostaviti ih zajedno. Odrasle mačke koje nisu pozitivne na FeLV su verovatno imune.

Nažalost, neosnovano je razmišljati da ćemo ikada uspeti da eliminišemo FeLV iz mačije populacije pošto postoji veliki broj mačaka koje nikada nisu bile kod veterinara. Samim tim ubijanje mačaka koje nemaju simptome, a testirane su i pokazalo se da su pozitivne, a sve sa ciljem da se spreči širenje zaraze ne samo da je okrutno već je i potpuno bespredmetno. Treba da učinimo sve što je moguće za svaku mačku koja se nađe u toj situaciji. 

Pomozite da sprečimo širenje mačije leukemije – molimo Vas sterilišite Vašu mačku

Izvor: catchat.org